Izvor: Politika, 10.Jan.2015, 10:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sam protiv birokratije
Vojislav Plavšić, rešavajući prokišnjavanje u stanu i boreći se za lek za sina, savladao zakone i propise, ali mu ne uspeva da se izbori za svoja prava
Vojislavu Plavšiću, penzioneru iz Beograda, život se iz korena promenio. Državna birokratija, kako kaže, ukrala mu je gotovo tri godine života. Umesto da slika i bavi se umetnošću, budući da se školovao za nastavnika likovnog vaspitanja, naš sagovornik vodi pravnu borbe na nekoliko frontova. Slikarsku četkicu zamenio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je beskrajnom tonom pravnih papira. Umesto umetničke kritike izučava zakone i pravilnike o radu državnih ustanova.
Sve je počelo u februaru 2012. godine, kada je, zbog velike količine snega, počeo da prokišnjava ravan krov na zgradi u Ulici Džona Kenedija 33 na Novom Beogradu. Voda je probila u njegov stan koji se nalazi na poslednjem spratu i spustila se skoro metar niz zidove.
– Obratio sam se prvo skupštini stanara koja je, po važećem zakonu, u obavezi da održava krov, ali komšije su me ignorisale. Gradsko stambeno preduzeće me je posavetovalo da pozovem opštinsku građevinsku inspekciju koja može da naloži stanarima da poprave krov. Trebalo mi je gotovo godinu dana da „nateram” inspektore da izađu na teren. Nažalost, većina naših državnih službenika ne zna svoj posao i redovno krše zakon – počinje svoju priču naš sagovornik.
Budući da stanari nisu mogli da se slože oko popravke izolacije na krovu, iako skupština stanara raspolaže sa zajedničkim novcem, jer izdaje prostorije i deo krova privatnim firmama, građevinski inspektori su izašli na teren i naložili Plavšiću da iz svog džepa plati procenitelja štete koji će napisati izveštaj. Tako je i bilo, ali, kako kaže naš sagovornik, baš zbog ovog detalja proces se odugovlači i do danas.
– Na osnovu izveštaja veštaka, u toku leta 2013. godine, Sekretarijat za imovinsko-pravne poslove naložio je stanarima da u roku od 20 dana uklone ispucalu fasadu i poprave krov. Skupština stanara žalila se Upravnom sudu, koji je prošle godine usvojio njihovu žalbu, jer je građevinski inspektor prekršio Zakon o opštem i upravnom postupku. Inspektor je u obavezi da angažuje veštaka koji će proceniti štetu, a on je rekao meni da ja platim procenitelja. Zbog nepoznavanja propisa od strane opštinskih gradskih inspektora izgubio sam novac i vreme – kaže naš sagovornik.
Posle skoro tri godine slučaj je i dalje na početku. Upravni sud je naložio opštinskoj građevinskoj inspekciji da izađe na teren, oni će opet napisati nalog skupštini stanara da poprave krov, skupština će se žaliti Upravnom sudu... Plavšić se samo pita koliko će vremena novobeogradskim inspektorima biti potrebno ovaj put da izađu na teren.
Njegovo iskustvo potvrdilo je opšte poznatu tezu – sudovi i opštinske službe rade previše sporo. Naš sagovornik već tri godine, kako kaže, pokušava da dokaže nešto što prosečan čovek vidi golim okom.
– Većina opštinskih službenika kao da želi da vas otera i bez obzira na vaš problem, odbija vam zahtev. Upravni sud naložio je da jasno definišem da li želim naknadu materijalne štete nastale u stanu ili samo tražim da se popravi krov. Ukoliko želim da nadoknadim štetu nastalu u stanu to se dokazuje pred sudom opšte nadležnosti, a krov je u nadležnosti Upravnog suda. Možete li da zamislite taj birokratski apsurd! Ne želim naknadu štete, ali želim da sprečim ponovno prodiranje vode u stan i propadanje imovine – kaže Vojislav.
Taksi na žalbe i molbe koje je u protekle tri godine Plavšić napisao je mnogo, a novac koji daje više ne broji.
Nažalost, porodica našeg sagovornika bije bitku i sa zdravstvenim tegobama. Njegov sin godinama boluje od alergijskog rinitisa. U poslednje tri godine, po nalogu lekara iz Kliničkog centra, prima vakcine koje ga štite od tegoba koje izazivaju grinje i ambrozija. Ipak, u poslednja tri meseca, overena zdravstvena knjižica ne može da pomogne pacijentima kojima je neophodan ovaj lek, jer, prema informacijama kojima raspolaže naš sagovornik, vlada nestašica vakcina.
– Doktorka kod koje se leči moj sin, smatra da bi trebalo pet godina da primi ove vakcine da bi mu bilo bolje. Ipak, sada više ne sme u kartonu ni da napiše da nema vakcine, iako on uredno ide svaki mesec na kontrolu. U gradskoj filijali fonda za zdravstveno osiguranje kažu da je „nabavka u toku”. Dopustili su da jedan lek ne može da se dobije na overenu knjižicu već četiri meseca. Dok oni većaju, zdravlje mog sina je ugroženo – žali se naš sagovornik.
Odlučan u borbi protiv birokratije, napisao je žalbu Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, koji ih je uputio na svoju beogradsku filijalu. Posavetovali su ih da kupe vakcine i refundiraju novac. Vakcine su kupili, prikupili sve račune, ali novac im, naravno, još nije vraćen.
Ni „Politika” nije mogla da uđe u trag vakcinama koje su neophodne našem sagovorniku. U Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje dobili smo informaciju da tražene vakcine, koje je ranije uz knjižicu dobijao sin našeg sagovornika, nisu na spisku obavezne imunizacije, ne nabavlja ih RFZO i samim tim ne može se refundirati novac za ovo cepivo.
Vakcine se mogu kupiti u Institutu za virusologiju, vakcine i serume „Torlak”. Vojislav Plavšić se pita da li to znači da li to znači da će od sada morati da kupuju spornu vakcinu i zašto im to lekar u Kliničkom centru nije otvoreno saopštio? Umesto toga, praktično su ga uputili u beskrajnu borbu sa birokratijom.
Jelena Popadić
objavljeno: 10.01.2015.
