Izvor: Blic, 29.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Salašnjaci putuju i za Ameriku
Salašnjaci putuju i za Ameriku
VALJEVO - Silno je iznenađenje carinika na švedskim ili američkim aerodromima kada u prtljagu valjevskih gastarbajtera, po njihovom povratku iz rodnog grada, otkriju poslasticu čije ime ne mogu da izgovore - salašnjake!
Teško da bi shvatili i zašto salašnjake vredi tegliti čak preko bare, jer kakvi se proivode u porodičnoj manufakturi 'Sestre Kovačević' u valjevskom Novom naselju prave se za lokalno tržište, ali tako >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << vredni stižu i do srpskih trpeza u oko desetak zemalja sveta!
Odličan porodični biznis otkrili su Kovačevići, bivši 'Krušikovci', kada su pre nekoliko godina 'Tekstilne mašine' u kojima su radili otišle u stečaj. Nije se činilo da će im budućnost biti izvesna. Miroslav, metalac po struci, i njegova supruga Milena, vrstan majstor za testa i kolače, od maja 2004. razvijaju proizvodnju kora, testenina i smrznutog testa u radnji 'Sestre Kovačević'. Sestre su njihove ćerke Marica i Jelica, uključene u posao, majka je glavni kreator i tehnolog, dok je otac zadužen za prevoz i komercijalu.
Osnovni proizvod su kore za pitu i gibanicu, rezanci za supu i 17 vrsta smrznutog testa, od čuvenih salašnjaka do raznih vrsta pašteta i kiflica. Godišnji obim proizvodnje od oko 50 tona, a izuzimajući malu mešalicu i laminator za rastanjivanje testa, svi poslovi obavljaju se ručno, sa proverenom tradicionalnom bakinom recepturom za ove đakonije. Taj kvalitet, međutim, izdvaja ih od ostalih proizvođača.
- Posebne tajne kod kora nema, ali kod smrznutog testa imamo neke naše male tajne jer uspevamo da ga napravimo tako da, kad se ispeče, salašnjak, pita ili pašteta, tri dana ostaju sveži, kao da su tek sad spremljeni, a salašnjaci koji avionom putuju kod našeg gastarbajetara u SAD za njegovu slavu Svetog Luku se ni tada ne odlede - kaže Milena Kovačević, dodajući da se sve radi bez aditiva, ekološki ispravno, što potvrđuju i kontrole Zavoda za javno zdravlje.
Kovačevići su, kako priča Miroslav, postepeno razvijali proizvodni program, robu razvozili biciklom, da bi danas imali dva dostavna vozila, a njihova veleprodaja trenutno snabdeva oko 100 radnji u valjevskom kraju. - Postoji potražnja i iz Beograda ili Pančeva, ali te zahteve ne možemo da prihvatimo jer sem nas četvoro i osam prijavljenih radnica, niko neće da se javi na posao, iako je plata iznad valjevskog proseka. Već tri meseca otvoren je konkurs u Službi za zapošljavanje za radnike pekarske i prehrambene struke, čak i za prekvalifikaciju, ali zainteresovanih nema. A proizvodnju bismo mogli da proširimo, pa samo za Novu godinu i Božić imali smo narudžbine od skoro deset tona - priča Miroslav priznajući da je borba za tržište neprestana, tako da su u radnji zbog svakodnevnih narudžbina, neradni dani samo Božić i krsna slava Đurđevdan.
- Salašnjaci su naš specijalitet i nadamo se da će postati brend, s obzirom na to da ih naši gastarbajteri odlično reklamiraju. Zanat nije lak, potrebno je bar pola godine da se nauči, ali mi volimo ovaj posao i želimo da ga prenesemo i na generacije posle nas - kažu Marica i Jelica.
Predrag Vujanac
