Izvor: Blic, 12.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sakupljanje dokaza nemoguća misija
Sakupljanje dokaza nemoguća misija
IVANJICA - U ivanjičkoj opštini, gde se rodio i proveo jedan deo života veliki četnički vođa đeneral Draža Mihailović, ni jedan od šest zahteva za rehabilitaciju još uvek nije procesuiran. Osim nezadovoljstva zbog neažurnosti užičkog suda, u čijoj su nadležnosti, oštećeni ravnogorci iz Ivanjice razočarani su i zakonom o izjednačenim pravima boraca koji, ukoliko se uskoro ne izmeni, predstavlja opasnost da čitava priča >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << o četničkim penzijama i ravnogorskim spomenicama ostane samo mrtvo slovo na papiru.
Stručni saradnik za poslove boračko-invalidske zaštite u Ivanjici Zdravko Sekulić smatra da imamo zakon koji nešto potvrđuje, a sa druge strane ga je nemoguće primeniti.
- O penzijama odlučuje komisija Vlade RS koja posle dve godine od donošenja zakona još uvek nije formirana. Prosto je nemoguće i formirati je jer osim četiri pripadnika Narodne skupštine u nju treba da uđu i tri borca NOR-a. Faktički, ljudi koji su se gledali preko nišana treba da odlučuju jedni o drugima. Ukoliko nema pisanog dokumenta da je neko bio pripadnik Ravnogorskog pokreta ili Jugoslovenske vojske u otadžbini samo kvalifikovan svedok može se smatrati validnim dokumentom. Kvalifikovani svedok je ono lice koje ima priznato pravo statusa borca NOR-a, što su u ovom slučaju partizani. I opet dođemo do toga da partizani treba da svedoče četnicima da su učestvovali u ratu - kaže Sekulić.
Dok su dosadašnji pripadnici NOR-a svoja prava ostvarili uz dokument o pripadnosti nekoj partizanskoj jedinici od pet meseci, ravnogorci moraju da dokazuju pripadnost od godinu i po dana u kontinuitetu.
Predsednik Komisije za davanje mišljenja i predloga iz oblasti boračko-invalidske zaštite za pripadnike Ravnogorskog pokreta i JVO, Mladomir Ćurčić kaže da bezbednosne službe u našoj zemlji ne pokazuju interesovanje da pomognu pri nalaženju potrebne dokumentacije.
- Konkretno u slučaju mog oca posedujem čak i broj dosijea, ali kada sam se obratio gospodinu Bulatoviću, koji je na čelu BIA, on me je uputio na arhiv Srbije. Tamo sam dobio odgovor da nisu ništa dobili iz bezbednosno-informativne agencije. I tako u krug. Ruke su nam vezane. Možemo se samo osloniti na onu arhivu koju su sami ravnogorci vodili i koja se čuva po muzejima ili privatno kod preživelih boraca. Poznato je da je i sam Čiča dva puta spaljivao kompletnu dokumentaciju da ne bi došla u ruke neprijatelju - kaže razočarano Ćurčić.
B. Bojović
Muke građana iz Učitelja Tase Protiv pumpe 260 porodica
Nišlije sa Trga Učitelja Tase i okolnih ulica u blizini benzinske pumpe, koja trenutno ne radi, zahtevaju od gradske vlasti da nikako ne dozvoli njenu rekonstrukciju jer se objekat nalazi ispred OŠ 'Učitelj Tasa', usred parka, i pribojavaju se mogućih akcidenata. Povod je najava Naftne kompanije 'Lukoil' da će početi sa rekostrukcijom postojećih i izgradnjom novih objekata.
U najnovijoj inicijativi upućenoj gradskim urbanističkim institucijama, 260 porodica iz ovog dela grada traži da se iz generalnog urbanističkog plana grada ukloni pumpa sa ove lokacije, čime bi se GUP uskladio sa detaljnim urbanističkim planom u kome je na ovom mestu, kako tvrde, 'ucrtana' - postojeća zelena površina.
- Ni najmodernija ekološka benzinska pumpa ne može da bude alternativa parku. Umesto zelene površine, dobićemo isparenja benzina, na samo nekoliko metara od stambenih zgrada i škole. Zašto 'Lukoil' insistira na pumpi, koja ne radi više od dve godine, kada je grad ponudio ovoj firmi deset drugih lokacija za izgradnju benzinske stanice - kaže arhitekta Ivan Kitanović, koji živi u susedstvu pumpe.
Njegova supruga Radmila ukazuje na to da je predviđeno proširenje Hajduk Veljkove ulice, što praktično znači da bi pumpa morala da se povuče dublje i zauzme veći deo parka. Stanari se dve godine spore sa 'Lukoilom'.
- 'Lukoil' je svojevremeno obećao izmeštanje pumpe, navodno ne želeći sukob sa građanima. O pumpi se pitamo i mi koji živimo ovde - kaže Martin Ferlež.
U 'Lukoilu' primedbe građana odbacuju kao neosnovane.
- Na tom mestu se 40 godina nalazi benzinska stanica, a tek sada nekome smeta. I druge firme imaju pumpe u gradu, pa se niko ne buni. 'Lukoil' u celoj Srbiji gradi ekološke i potpuno bezbedne pumpe po najmodernijim standardima. Uostalom, još uvek se konkretno ne zna da li će se i kada rekonstruisati ova pumpa - kaže Miroljub Milutinović, šef maloprodaje 'Lukoila' u Nišu.
O. Milijić
|
