Izvor: Blic, 28.Avg.2010, 01:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Saksija u rupi
Evo, sada kada znamo da su britanski naučnici otkrili suvu vodu, vele da liči na šećer u prahu, prva asocijacija koja mi je pala na pamet jeste da i mi imamo svoje tzv. neverovatno otkriće da rupu na saksiji pretvaramo u saksiju u rupi.
Zato su nam, izvinite na izrazu, tek renovirani i ulepšani parkovi usrani i rashodovani, većina privatizovanih preduzeća kao ti parkovi, zato nema mleka, ali ima monopolista, zato vaterpolisti, koji su svojim pobedničkim medaljama u svetu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i Evropi terapeutski delovali na celu naciju, nemaju kintu i dižu kredite da bi opstali jer je njihova saksija završila u rupi. Iz te rupe ministarka za sport i mlade poručuje u poslednji čas: našli smo, ipak, malo para. Ali zato uvek ima para za činovnike jer država priznaje samo njihovu ugroženost. Samo su oni dobili jednokratnu nadoknadu od 5.000 dinara, a svi drugi socijalno ugroženi, na najnižim granama egzistencije, mogu da računaju na bonus kada se prikupi dovoljno novca. Zato SNS, uz ponavljanje ukradenih floskula demokrata iz njihove rane faze, promene, može da najavi miting protiv vlasti kao da u ovoj čitavoj ujdurmi nisu učestvovali i lično i kolektivno, bez obzira na to što su se drukčije zvali. Zbog te saksije u rupi muftija Zukorlić postaje prva politička truba Sandžaka, a Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, u sukobu sa njim, sve sličnije skupu diletanata. Zato Vlada Srbije sve češće, i podrazumevajuće, krši Ustav, a kontrolori vlasti (zaštitnik građana, poverenik za informacije i poverenica za ravnopravnost) imaju sve više posla. Zato ministar za KiM Bogdanović izjavljuje da će svi oni koji su dobijali kosovski dodatak nastaviti da ga primaju po starom kao da Ustavni sud nije rekao svoje i da novac tamo neke vlade na Kosovu nije dobrodošao. Neće oni, parafraziram ga, tom sićom da kupuju lojalnost Srba na severu! Izgleda, nažalost, da je za siću nadležan Beograd. Zato uoči posete nemačkog ministra inostranih poslova Gvida Vestervelea prostor u medijima dobija dokazani patriotski kuvar Ljušić, s tezom da se pregovorima o Kosmetu neće ništa postići jer su sve države i granice stvarane ratom, a ministar inostranih poslova Srbije nastavlja da rasipa ličnu i kolektivnu energiju, uzgred i novac, za nemoguću misiju, to jest za srpsku rezoluciju u UN. Zato posle brifinga glavnih urednika kod njega, svi mediji sutradan citiraju iste pouzdane izvore i intervjuišu iste likove. Zato, valjda, Vuk Drašković, koalicioni partner vlasti koji, razumljivo, nije bio pozvan, može da kaže da Srbija ne zna gde je ni kuda će, a nije, ipak, usamljeno njegovo mišljenje da Srbija nikada ne mora da prizna Kosovo, ali mora da prizna realnost. O toj realnosti je govorio i već pomenuti visoki gost iz Nemačke, a naši lideri su ponovili tvrd stav kao jaje umeko: Spremni smo za konstruktivne razgovore i o rezoluciji, ali ne možemo da stanemo iza zaključka kojim bi se potvrdila nezavisnost Kosova!!! Heh, šta je onda realnost!? Dok ne odgonetnemo, najveća saksija od svih saksija u rupi!!!
