Izvor: Blic, 31.Okt.2011, 03:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sajamski „skandal“
Dok je na snazi nekakav sistem vrednosti, makar u grubim obrisima, postoji i mogućnost skandala kao iskakanja iz svakodnevice ili anarhičnog izazova ustaljenom redu stvari. Ali pošto se u nas sve urušilo, skandal se može javiti samo kao farsični pokušaj da se nešto poremeti. I ništa više. Prve dane ovogodišnjeg Sajma knjiga sam preskočio jer sam bio na putu. Stigavši u grad u četvrtak po podne, prva vest sa sajma bila je odluka zvaničnog žirija da se priznanje za izdavača godine >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dodeli Dejanu Iliću, uredniku i vlasniku Fabrike knjiga.
Hrabra i iznenađujuće dobra odluka, neobična za našu sredinu u kojoj su klanovske podele i strategija ja tebi - ti meni odlučujuće u ovakvim prilikama. Fabrika knjiga je na čistoj margini naše kulture, sva sreća. Ali me je zbunilo da su tokom večeri domaći elektronski mediji sa jednim izuzetkom preskočili ovu vest, pominjući neka uzgredna priznanja. Kad sam sutradan kupio šest dnevnih listova, video sam da je većina u svojim izveštajima preskočila dobitnika („Blic" je vest objavio na dva mesta, bolje nego ništa).
Tek što sam kročio pod kupolu sajma naletim na izveštača jednog bitnog medija koji mi uzrujano saopštava da se dogodio skandal, da je o izdavaču godine odlučio predsednik zvaničnog žirija, nagradivši rođenog brata! Pošto poznajem predsednika žirija, Ivana Milenkovića, poznatog filozofskog pisca i urednika Trećeg programa Radio Beograda, odmah sam rekao da Dejan Ilić nije ni u kakvom srodstvu s njim. Odgovor je bio: to se pričalo na sve strane. Malo kasnije susrećem još jednog poznatog novinara, potom još jednog, i od njih čujem istu neverovatnu glupost. Odem do štanda Beopolisa na kojem je Dejan Ilić izložio svoja izdanja, čestitam mu i pitam da li zna za ujdurmu oko njegovog „brata". Uz smeh mi je odgovorio: to je uobičajena beogradska žabokrečina, da li vas nešto čudi! Nema potrebe da išta dodam.
Palanka, ali bez filozofije.
