Izvor: Glas javnosti, 27.Mar.2011, 07:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sahranjen Živorad Kovačević
BEOGRAD - Bivši gradonačelnik Beograda Živorad Kovačević sahranjen je juče u 15 sati na Novom groblju u Beogradu. Komemorativni skup povodom smrti Kovačevića održan je pre toga u Skupštini grada. Na skupu je naglašeno da su njegov rad, ideje i posvećenost poslu ostavile veliki trag u istoriji Srbije i dale veliki doprinos u promociji evropskih i demokratskih ideja.
Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas kazao je da je Kovačević bio jedan od najuspešnijih i najcenjenijih gradonačelnika >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << u novijoj istoriji Beograda i da je bio poznat po tome što je bio spreman da se žrtvuje i ne štedi sebe.
- Kada se spoji vreme, volja, posvećenost i upornost, onda se dobije čovek na koga se možete u potpunosti osloniti i u koga možete imati poverenje da će za svoj grad učiniti najviše moguće, a nekad i više od toga - kazao je Đilas.
Gradonačelnik Beograda je dodao da se Kovačević tokom svog mandata pokazao potpuno dostojnim posla koga se prihvatio, dodajući da je tada godišnje građeno oko 12.000 stanova i izgrađeni kongresni centar "Sava" i hotel "Interkontinetal".
- Svojim radom od Beograda je napravio metropolu kojom se i danas hvalimo. Pamtićemo ga kao intelektualca, gradonačelnika, diplomatu, leksikografa, ali i kao velikog borca za ljudska prava, antiratnog aktivistu, po nastojanjima da se Srbija približi Evropi - ukazao je Đilas.
Pozorišni kritičar Jovan Ćirilov kazao je da je pokojni Kovačević bio dostojanstven, dosledan i dostojan svakog poštovanja. On se osvrnuo i na Kovačevićev leksikografski rad, ocenjujući da je njegov frazeološki rečnik ne samo najbolji među retkim rečnicima te vrste u Srbiji, već i enciklopedijski bogat izrazima i mudrim poslovicama.
Generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji Maja Bobić podsetila je da je Kovačević predvodio tu organizaciju 12 godina.
- Bio je umni, veliki čovek i veliki evropejac, slobodan da kaže ono što misli i da se zalaže u ono što veruje, kao i da radi ono što smatra da je iskreno i pravedno. Zalagao se za modernu i slobodnu evropsku Srbiju - rekla je Bobićeva i dodala da je Kovačević stekao brojne poštovaoce i prijatelje na Balkanu i u svetu, da je bio skroman i jednostavan čovek, spreman da uči, da prihvati nove ideje.
U ime svih prijatelja iz Igmanske inicijative od Kovačevića se oprostio i kopredsednik te organizacije za Srbiju Aleksandar Popov, navodeći da je Kovačević bio više od saradnika, više od prijatelja i izuzezan čovek, visokih moralnih principa.
- Uz svoju intelektualnu, moralnu superiornost uspeo je da ostane običan čovek i blizak svima nama i zato smo ga svi voleli - kazao je Popov.
Komemorartivnom skupu prisustvovali su i zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, ministar za kulturu, medije i informaciono društvo Predrag Marković, šef Delegacije EU u Beogradu Vensan Dežer, član Predsednišstva Demokratske stranke Dragoljub Mićunović i druge značajne ličnosti iz javnog, kulturnog i političkog života Srbije, kao i članovi porodice Kovačević.
Kovačević je bio predsednik Evropskog pokreta u Srbiji i gradonačelnik Beograda, a posle duge i teške bolesti izvršio je samoubistvo pre tri dana u svom stanu u Beogradu.
Tanjug
ANTRFILE
Biografija
Kovačević je rođen 1930. godine u Jagodini. Završio je Šestu mušku gimnaziju u Beogradu, gde je 1952. godine diplomirao na Visokoj školi za novinarstvo i diplomatiju. Magistrirao je političke nauke na kalifornijskom univerzitetu Berkli 1960. godine i specijalizirao međunarodne odnose na univerzitetu Harvard.
Kovačević je bio član Savezne vlade i predsednik Komisije za odnose sa inostranstvom od 1982. do 1986. godine, a potom ambasador SFRJ u SAD 1987/89. Iz Vašingtona je opozvan zbog neslaganja sa Slobodanom Miloševićem, koga je javno kritikovao, a iz tog perioda upamćen je njegov doprinos prebacivanju zaostavštine srpskog naučnika Nikole Tesle iz SAD u Beograd.
Kovačević je bio kopredsednik Civilnog srpsko-albanskog dijaloga, predsednik Asocijacije multietničkih gradova jugoistočne Evrope, a od 2000. godine i član Saveta Igmanske inicijative, koja okuplja 140 organizacija iz zemalja takozvanog Dejtonskog trougla.
Dobitnik je visokog jugoslovenskog odlikovanja Ordena bratstva i jedinstva i međunarodne nagrade "Haas International Award". Predavao je međunarodno pregovaranje na Diplomatskoj akademiji u Beogradu i Fakultetu političkih nauka u Podgorici.
Iza sebe je ostavio kćer Jelenu i sina Radovana.
