Izvor: Blic, 05.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sahrane na njivama
Sahrane na njivama
UŽICE - Žička eparhija Srpske pravoslavne crkve naložila je sveštenstvu da više pažnje posveti zapuštenim grobljima i savetuje vernike da pokojnike ne sahranjuju mimo crkvenih i državnih propisa.
Ovakav zahtev proistekao je posle istraživanja etnologa Bose Rosić, koja je vladiki Hrizostomu ukazala na poražavajuće stanje u kome se nalaze groblja u zapadnoj Srbiji.
Posle nekoliko godina rada na terenu Bosa Rosić, etnolog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Narodnog muzeja u Užicu, zaključila je da se groblja na području Žičke eparhije, naročito seoska, nalaze u katastrofalnom stanju i da narod svoje mrtve sahranjuje po livadama i njivama.
- Seoska groblja su u potpunosti zapuštena. Zarasla su u korov, bujad, kupine... Ograde su polomljene, stari veoma vredni spomenici su polomljeni i bačeni iza grobalja. Neretko ih graditelji velelepnih spomenika samelju za betonsku rizlu. Četiri petine grobalja koje sam obradila su u očajnom stanju - napisala je Bosa Rosić obraćajući se eparhijskom Upravnom odboru Eparhije žičke.
Rosićeva je ukazala da u podrinjskim selima meštani svoje mrtve sahranjuju i pod prozorima svojih kuća, iza stajskog đubrišta, na njivama i livadama, u dvorištima, pored puteva...
Nakon ovog reagovanja oglasio se eparhijski Upravni odbor pravoslavne Eparhije žičke i poslao dopise svim arhijerejskim namesnicima, crkvenim opštinama, upravama parohija i manastira da obrate pažnju na ove probleme.
Naša sveta dužnost, kaže vladika Hrizostom, jeste da se zapuštena groblja ograde i urede, da parohijski sveštenici savetuju vernike da mrtve ne sahranjuju van groblja, da nadgrobna spomen-obeležja svojim mrtvima podižu što skromnija, da crkvene opštine u saradnji sa etnografskim odeljenjima čuvaju stare spomenike od istorijskog značaja.
- Takođe, parohijski sveštenici da savetuju njihove parohijane da podušja svojim pokojnicima ne pretvaraju u svoju suprotnost, nepotrebnim troškovima za hranu i piće, košulje, haljine i druge poklone. Naša hrišćanska dužnost je da se molimo za njih, da im vršimo pomene u određene dane, uređujemo njihove grobove, palimo sveće, te da u njihov spomen činimo dobra dela - poručio je sveštenstvu vladika Hrizostom.
V. Lojanica
Preprodaja abonentskih knjižica Ilegalci i u menzi
Svuda oko niških fakulteta oblepljeni su oglasi u kojima se za 15 evra nude na prodaju abonentske knjižice za ishranu u studentskim menzama. Posedovanje ove knjižice omogućava da ručak platite 45, a večeru 38 dinara u jednom od tri studentska restorana.
Pravo da u menzama dobiju sva tri obroka imaju studenti na budžetskim studijama koji nisu iz Niša. Bonove za ručak mogu da kupe i akademci iz Niša ako studiraju na teret države.
- Znam da mnogo mojih kolega koji nemaju pravo jer nisu na budžetu, a ipak se hrane u menzi. Ima i Nišlija koji se ovde hrane. Sve može ako se ima veza. Znam da je cena knjižice 15 evra. Nekima se hrana ne sviđa, ali uzmu knjižicu i preprodaju je. Pa gde možete da ručate za 45 ili da večerate za 38 dinara. To se isplati i kad date 15 evra za knjižicu - priča Maja Milenković, studentkinja ekonomije iz Crvene Reke koju smo zatekli na ručku u restoranu kod Pravnog fakulteta.
Nišlija Aleksandar Mitić, student medicine, kaže da nema prava da legalno kupi abonentsku knjižicu jer je obnovio dva puta istu godinu.
- Navikao sam da ručam u menzi jer sam prošle godine po ceo dan bio na fakultetu ili na klinikama na vežbama. Izgubio sam to pravo, a pošto živim sam potrebno mi je da bar jednom jedem kuvano jelo. Šta je to 15 evra, a mogu 12 meseci da se hranim jeftino. Za 45 dinara ne mogu da kupim ni pecivo. Do sada sam uzimao bonove za ručak, ali ću verovatno početi ovde i da večeram - ističe ovaj budući lekar.
U Studentskom centru kažu da sve čine da spreče preprodaju abonentskih knjižica. Uveli su kontrolu prilikom prodaje bonova, neretko kontrolišu ko se hrani u restoranima. Najavljuju da će uskoro uvesti magnetne kartice.
Vesna Torović
|
