Izvor: SrbijaDanas.com, 01.Avg.2023, 17:46

Sahel – peščana obala oivičena oružanim olujama

Osvrt Darka Obradovića, geopolitičkog analitičara, na događanja u Nigeru.

Puč u Nigeru nije se dogodio preko noći. Region Sahela koji okuplja 11 država godinama se posmatra kao bure baruta "ispod" južnog krila Evrope. Region Sahela predstavlja dom za oko 150 miliona stanovnika dok direktno utiče na region koji nastanjuje milijardu stanovnika pretežno podeljenih  na osnovu "veštačkih" granica.

Sam region spada u jedan od najsiromašnijih na svetu. Prema >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << izveštaju Evropske unije 30 miliona ljudi je u hitnoj potrebi za primanjem pomoći i zaštite. Negostoljubiva klima, odustvo vode, nasilni konflikti i ukorenjeno siromaštvo dovode u pitanje sam opstanak populacija Mauritanije, Malija, Nigera, Čada, Sudana, Južnog Sudana, Eritereje, Nigerije, Burkine Faso i Senegala. Svake godine za nekoliko miliona ljudi se povećava broj ugroženih.

Pučevi nisu nepoznanice za afrički kontinent. Danas ti pučevi imaju daleko opasnije dimenzije i pogađaju mnogo šire geografske prostore. U prvom redu reč je o migracionim talasima koji su i ranije ugrožavali Španiju i jug Italije. Svaki vakuum krhke državne moći u afričkim državama ispunjavaju lokalne bande i terorističke organizacije koje se sa lakoćom kreću preko poroznih granica. Boko Haram iz Nigerije, poznat po monstruoznim masovnim smaknućima spada u jednu od najopasnijih terorističkih organizacija na svetu.

Puč u Nigeru je od prvog dana zaoštrio regionalnu bezbednost. Ekomska zajednica država zapadne Afrike već je  zabranila letove, platni promet i zamrzlo imovinu uključujući i pomoć. Razmatra se i vojna intervencija protiv pučista. SAD, Nemačka, italija, Španija i Francuska u regionu imaju svoje raspoređene trupe na aktivnostima manevrisanja, podrške lokalnim vlastima u borbi protiv terorizma i organizovanog kriminala. Prisutne trupe više održavaju vežbe nego zaštitne operacije.

Era pučeva nije napustila Afriku. Pre Nigera, u zadnje dve godine, puč je izveden u Sudanu, Gambiji, Burkina Fasu, Gvineji Bisao, Maliju, Centralno Afričkoj Republici. Sama struktura konflikta i odsustvo celokupne efektivne kontrole teritorije upućuje na borbu za prirodna bogatstva između različitih etničkih grupa.

Prisustvo Vagnera zloslutno se nadvija nad prirodnim resursima Afrike. Ruska kompanija Vagner se godinama navodi kao činilac bezbednosne dinamike država bogatih prirodnim resursima kao što je Demokratska Republika Kongo. 

Samo prisustvo Vagnera povezano je sa kontrolom deficitarnih sirovina, govori se o nekoliko hiljada njihovih boraca.

 Mnoge od tih sirovina EU i Amerika smatraju za tzv. kritične resurse bez kojih nije moguće nastaviti tehnološki razvoj i održivu tranziciju a čiji slobodan protok ugrožavaju pučevi, odsustvo bezbednosti, političke odluke i diplomatske aktivnosti NR Kine i Rusije.  Nestabilnost afrike kao sirovinske baze stvara neke nove šanse u drugim delovima sveta kada je reč o retkim materijalima. Primera radi litijum u Srbiji je dobra, geografski i politički bliska, ali i skuplja alternativa zbog viših ekoloških standarda.

Vagner je efektivno prisutan u Maliju, Centralno Afričkoj Republici i Sudanu. Pristalice puča u Nigeru su nosile zastave Ruske Federacije i klicale ruskom predsedniku Vladimiru Putinu. Ruska karta oličena u zapadnoj kolonijalnoj prošlosti nije izgubila na svojoj vrednosti iz Hladnog Rata.  Još uvek je rano govoriti da li je Rusija odabrala "izvoz" nestabilnosti na afrički kontinent ili samo koristi novonastalu situaciju da obezbedi svoje prisustvo. Akcija trećih aktera će ili uslediti u skorije vreme ili je neće ni biti.

Sahel kao i centralna Afrika predstavljaju prostor na kom je teško u celosti ispuniti bezbednosni vakuum u  odusustve efikasne države. Svojim prisustvom na terenu ni Rusi, ni Kinezi ni Francuzi ili NATO misija to ne mogu garantovati u celosti. Države su strukturalno narušene u svojim osnovama radikalni islam je u snažnoj ekspanziji.

Navedeni bezbednosni akteri mogu održati legalnu vlast i glavne gradove, kontrolu nad sirovinama ali ne mogu učiniti afričke narode bogatijim i bezbednijim u kratkom roku. Pitanje je ko uopšte ima interes za funkcionalnim državama. Pristup suzbijanju ove krize deluje na nekoliko polja humanitarnom, vojnom i reformskom. Do sada su milijarde dolara donirane i uložene kroz programe UN i kroz individualna partnerstva i vidimo da nema značajnijih rezultata. Socio-ekonomske razlike skopčane sa etničkim animozitetima same po sebi čine "savršenu oluju".

Komplikovani odnosi, teret prošlosti i mnoštvo fragmentisanih interesa teško povlače paralele između stranih aktera i njihovog stvarnog uticaja.

Ranijih godina uspostavljana su partnerstva u borbi protiv Al-Kaide i drugih transnacionalnih terorističkih organizacija ali ta partnerstva nisu dovela do trajnijih strateških i ravnopravnih odnosa. Islamska država Velike Sahare predstavlja aktivnu terorističku pretnju od 2015. godine. Nestabilnost iz Sahela može zahvatiti i Alžir kome gravitira većina izbeglica, građanski rat u Libiji dodatno nepovoljno utiče na uspostavljanje stabilnih koridora za dotur humanitarne pomoći.

U ovom trenutku se licitira sa relativno malim brojem izbeglica ili migranata iz tog regiona, govori se o 0,03% ukupne evropske populacije. Pojedini izveštaji navode prirodnu barijeru poput Sahare za razlog malog broja ekonomskih migranata i izbeglica. Libija u kojoj besni građanski rat može postati odredište za milione ljudi u određenom trenutku što bi predstavljalo svojevrsnu humanitarnu katastrofu.

Sahel predstavlja problem koji je dugo guran pod tepih. Pored Španije, koja je direktno zainteresovana za bezbednost na svom jugu, potrebno je uključiti celokupnu multinacionalnu misiju sa jasnim zadacima. Opasnost nad celokupnom akcijom se nadvija u vidu opomene da operacije nametanja mira često se izrode u produžene i krvave konflikte. Ukoliko dođe do vojne intervencije Ekonomske Zajednice Zapadne Afrike možemo samo nagađati do koje mere će se taj požar proširiti. Ukoliko vojna akcija bude podržana od strane SAD i NATO to će biti prava poslastica za Rusiju.

Afrika umesto da koristi svoje prirodne resurse ona najviše "koristi" svoje ljude i njihove živote i još dugo vremena neće moći da iskoristi svoj potpuni potencijal.

Nastavak na SrbijaDanas.com...