Izvor: Medijski istraživački centar, 08.Apr.2011, 16:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sada imamo svoj dom!

piše : Vesna Petrović
Priča o siromaštvu u kome su deceniju i po provele samohrana majka Verica Krstić (57) i njena ćerka Jelana (36) dobila je srećan kraj zahvaljujući gradskoj opštini Medijana i ljudima dobre volje iz Srbije ali i daleke Kalifornije.
Posle 15 godina života u kontejneru na Trošarni u Nišu kod kvantaške pijace Verica i Jelena su danas proslavle useljenje u  novi dom.Od opštine Medijana i ljudi dobre volje dobile su montažnu kućicu od 28 kvadrata, samo nekoliko metara dalje od kontejnera u kome su provele toliko godina.U petnaestak kvadrata Verica je živela svoj život, a Jelena svoju mladost predano učeći i radeći u nadi da će se jednog dana sve promeniti.
- Posle toliko godina mučenja i ponižavanja sada imamo svoj dom – priča Verica Krstić. – Najviše sam se ob radovala trpezarisjkom stolu jer više ne moram da klečim dok jedem.Ovde ćemo proslaviti i Uskrs koji dolazi i pokušati da zaboravimo Božić koji smo slavile u kontejneru, taj najradosniji praznik koji nam je zbog uslova u kojima živimo izmamio samo suze.
Akciju da Verica i Jelena dobiju kuću pokrenula je gradska opština Medijana.Predsednik opštine Dragoslav Ćirković, koji je  i juče posetio Vericu Krstić u novom domu, obišao je ovu porodicu krajem decembra prošle godine. Obećao je tada kuću i posle tri meseca obećanje ispunio.U tom trenutku Veričin najveći problem je bio ne to mogu da ostanu i bez kontejnera jer su dobile rešenje za iseljenje.Na tom mestu je predviđena izgradnja benzinske pumpe.Opet je uskočila
opština Medijana i na inicijativu predsednika Ćirkovića  u pomoć priskače i firma koja će pumpu graditi.Oni su kupili montažnu kućicu, a opština Medijana je uložila 210.000 dinara za njeno renoviranje.
-I tada se dogodilo novi čudo – kaže otac  Milan Krstić. – Javilo se Kolo srpskih sestara iz Amerike, članice su sakupile 3.000 dolara i poslale ih da za Veričin novi dom nabavimo pokućstvo.
Verica se nerado seća živta koji sada ostavlja iz sebe. Posle smrti supruga ostala je sama sa ćerkom.Stanovale su uglavnom privatno. Menjale stanove i borile se sa kirijom jer Verica nije imala para ni život.Stanari jedne niške zgrade su ih izbacili i iz vešernice gde su jedno  vreme živele.
A kada ni tu više nisu mogle utočište su pronašle u konejneru.Privremno preseljenje je preraslo u 15 godina.
-Kontejner je pripadao špediterskoj firmi iz Bosne i Hercegovine za koju sam jedno vreme radila na
parkingu – priseća se Verica. – Onda su došli ratovi, oni su otišli, ja sam ostala bez posla.Snalazila sam se za sebe i Jelenu kako sam znala i umela.Živele smo od socijalne pomoći. Poslednjih nekoliko meseca uz socijalnu primam i pomoć od 10.000 mesečno od opštine Medijana.
Zbog novog doma se raduje i Jelena Krstić.Mladost je provela u skučenom kontejneru gde se sve nalazilo na jednom mestu, ali nije bilo vode i kupatila.Tu su ostali i njeni snovi o budućnosti.
-Završila sam gimnaziju i želela da studiram književnost ali mama nije mogla to da mi omogući – kaže Jelena. – Kada se mama rezbolela morala sam da pomažem.Radila sam kao sekretarica,prodavačica, održavala domaćinstva. Ništa nisam odbijala.Pa ni sada kada bi mi neko ponudio posao ne bih odbila.Volela bih da za život zarađujem sama i da više ne očekujemo čiju pomoć.
Možda se i ovaj Jelenin san ostvari i neko odluči da je zaposli.Posle toliko neostvarenih snova ova devojka je to zaslužila, kao i kupatilo u novom domu kome se, čini, najviše obradovala.
-Priča o Verici i Jeleni je pokazala kako je potreban samo mali napor kako bi se pomoglo nekome kome je pomoć potrebna – ističe Dragoslav Ćirković, predsednik gradske opštine Medijana. – Opština Medijana je napravili taj mali napor i učinili ovu malu porodicu srećnom.Pomogli su nam ljudi dobre volje koji mogu da se nalaze i na drugom kraju planete i da to ne prestavlja problem.

Nastavak na Medijski istraživački centar...