Izvor: VOA, 04.Jul.2020, 15:00

Sačuvaj poslednji ples za komšije

Komšijska plesna grupa, spontano okupljena u nameri da popravi karantinsko raspoloženje stanara jedne od zgrada vašingtonskog predgrađa Betezda, odlazi na letnju pauzu. Skoro četiri meseca, njihovi dvadesetominutni improvizovani nastupi, zabavljali su desetine komšija – od kojih pojedini, zbog rizične starosne dobi i ozbiljnih zdravstvenih posledica Kovida 19, svoje domove retko napuštaju. Disko i fank hitovi, uz raznovrsnu koreografiju, blizu sto pedeset dana od 13 sati popodne, bili su repertoar za lakše podnošenje nove svakodnevice uzrokovane globalnom pandemijom koronavirusa. Vremenske prilike i druga iskušenja, ovim ljudima nisu bili prepreka da pruže utehu i razonodu, starijim komšijama, poput Hela i Ajlin Dauer, koji gotovo da ne izlaze iz svog stana. „Obožavamo ih! Izvođači su fantastični! Ulepšaju nam dan i poprave raspoloženje svaki put kada dođu ovde. Svakog dana se radujemo njihovom dolasku“, kaže nam osamdeset sedmogodišnji Hel Dauer sa kojim smo razgovarali po završetku muzičko-scenskog nastupa. Bračni par Dauer, nevoljno je prihvatio planove o prekidu plesa svojih komšija, imajući međutim razumevanje za njihovu odluku, usled sve drastičnijih letnjih vremenskih uslova. Njima sada preostaje da slede mesečnu rutinu - poput nedeljne nabavke namirnica. „Odemo u nabavku i onda to donesemo. U holu zgrade postije kolica za namirnice kojima se poslužimo i to nam dođe kao dobra vežba“, kažu nam Hel i Eljin – meštani Betezde. Visoke temperature, ali i delimično popuštanje restriktivnih mera u Okrugu Montgomeri u državi Merilend, uticalo je na odluku organizatorke akcije o letnjoj pauzi – ili mogućem prekidu u zavisnosti od razvoja situacije sa Kovidom 19. Širom Sjedinjenih Država stanje varira – dok je u Merilendu, Vašingtonu i Virdžiniji usporeno širenje virusa – na Floridi, u Arizoni i Teksasu broj novoobolelih iz dana u dan beleži nove rekorde. Na teritoriji čitave zemlje obolelo je više od 2,5 miliona ljudi – dnevno se u proseku beleži 40.000 novih slučajeva. „Važno je da budemo izuzetno oprezni u vezi sa tim. Problem je u tome što neke od država vode računa – a neke ne. Mi smo ovde izuzetno oprezni“, kaže nam En Džonson, umetnica u penziji i organizatorka dnevnih okupljanja. Dometa akcije, koju je osmislila, kaže da je postala svesna tek za vreme jednog boravka u samoposluzi. „Na licu sam imala masku i gurala sam kolica. U susret mi je išla jedna žena – takođe sa maskom na licu. Pozdravila me je izuzetno ljubazno – zbog čega sam je upitala da li se možda poznajemo. Odgovorila je da je komšinica sa desetog sprata koja tokom naših nastupa svakog dana sa terase maše belim transparentom. Nikada je ne bih prepoznala – ali je upravo to veza koju stvaramo ovde“, istakla je En Džonson. Akcija, koja je na početku okupljala po dvoje-troje učesnika, vremenom je prerasla u nastup desetine ljudi uvežbanih koraka i jasne misije. „Pružila nam se prilika da se povežemo jedni sa drugima. Komšijama da nas pozdrave – a nama da proverimo da li je sve u redu i je li im nešto potrebno. Da jedni drugima ojačamo duh – a meni lično značilo je nešto čemu sam se radovao svakog dana", rekao nam je jedan od plesača Kit Petrak. Džoan Mor, naučnica u penziji, ukazuje da nije propustila nijedan nastup - bilo kao neposredna učesnica ili posmatračica sa svoje terase.  "Osećala sam se kao da sve to čine za mene – to mi je bilo potrebno. Jer živimo u veoma teškim vremenima. Pokretali su me taj ples i mahanje", kaže ona. Jednoj od komšinica, Dajen, učešće je pomagalo da organizuje dan. „Za mene bio planirani dnevni događaj. Takođe, značajan je i taj društveni element. Pomoglo nam je da očuvamo razum", ističe Dajen - dok Sid Klemens podvlači da je odluka o pauzi ili prekidu, zbog predstojećih vrućina, bila razumna.  „Zaista bih voleo da nastavimo – ali pred nama se našla jedna praktična prepreka. Možda bi to bilo moguće ako bismo pomerili satnicu – jer sada to više nije mudro", kaže Klemens. Starijim meštanima ovog komšiluka povremeno su se pridruživali i njihovi mlađi rođaci. „Da bismo proveli vreme sa ovom zajednicom i bakom i dekom. Da provedemo neko vreme sa njima van kuće. Da budemo deo radosti koji svi oni zajedno stvaraju. Ovakve stvari zbližavaju male i velike zajednice. Jer kriza uzrokovana koronavirusom ukazala je na druge probleme ovog društva: rasne i ekonomske nejednakosti, probleme u plaćanju stanarine – sve ono protiv čega bismo kao zajednica trebalo da se borimo“, rekla nam je Elinor Klemenskop, učenica koja je skupu prisustvovala, sa mlađom sestrom Rozi. Svi oni prilično su sigurni da su pred Amerikom, ali i svetom, meseci borbe protiv globalne pandemije u kojoj je, kako kažu, potrebno da prevagu odnesu disciplina, kao i oslanjanje i postupanje po preporukama nauke. „Mnogo smo uživali u ovome. Pojedine komšije su, u narednim mesecima, predlagale jednomesečna ili jednonedeljna okupljanja – ovde na parkingu. I naravno uz to i malo plesa“, kaže nam En Džonson – koja je ideju za okupljanja dobila u martu, dok je u društvu komšinice sa susedne terase, pila kafu na sigurnoj udaljenosti. Iščekuju i raduju se druženju u opuštenijim, redovnim, epidemiološkim okolnostima. Do tada - neće se uzdržavati da, možda na jesen, ponovo navuku obuću za ples.  

Nastavak na VOA...