Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 04.Dec.2010, 01:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sabrana dela Kazimira Maljeviča na srpskom
BEOGRAD -
U okviru Međunarodne konferencije posvećene ruskom avangardnom slikaru i teoretičaru umetnosti Kazimiru Maljeviču (1879-1935), začetniku bespredmetne umetnosti, suprematizma, sinoć su, u Kolarčevoj zadužbini, predstavljena njegova sabrana dela na srpskom jeziku.
Srpski prevod sabranih dela Maljeviča u pet knjiga "Bog nije zbačen" letos su objavili srpski izdavači "Logos" i "Plavi krug", uz finansijsku podršku Ministarstva kulture i Sekretarijata za kulturu >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Beograda, što je prvi prevod njegovih dela na neki strani jezik.
Sabrana dela Maljeviča u pet tomova prvi put su objavljena u Rusiji u periodu od 1995-2004. u izdanju "Gileja", a naš prevod je identičan tom izdanju.
Član Ruske akademije nauka Natalija Zbignjeva je čestitala srpskoj javnosti na pojavi ovakve knjige kojom su, kada se pojavila u Moskvi, svi bili presrećni, ali i svesni koliko je to bio ogroman posao.
"Ovo u Srbiji je događaj bez presedana, to je podvig prevodilaca i izdavača, jer je veoma teško prevoditi Maljeviča, njega je teško razumeti i na ruskom", rekla je Zbignjeva.
Autor četiri toma istraživanja o Maljeviču objavljenom u Francuskoj, teoretičar umetnosti Andrej Nakov iz Pariza, takođe je pozdravio objavljivanje sabranih dela Maljeviča na srpskom, istakavši da je knjiga "najbolji put da se spozna stvaralaštvo jednog umetnika".
"Pre mnogo godina, 70-ih, kada sam počeo da istražujem Maljeviča, nije bilo knjiga samo njegovi tekstovi na engleskom, od njih sam krenuo, jer Maljevič u Rusiji nije bio dostupan", kazao je Nakov.
Učesnica Međunarodne konferencije Nina Gurjanova iz Čikaga, koju je domaćin konferencije prof. dr Kornelija Ičin najavila kao velikog znalca ruskog futurizma, kazala je da tekstovi slikara Maljeviča nisu od drugorazrednog značaja za njegovo stvaralaštvo, već celina, iste važnosti sa slikama.
"Tekstovi su važni, jer u vreme kada se pojavljivao futurizam kritika nije uspevala da sustigne umetnika", kazala je ona i dodala da sabrana dela Maljeviča nisu tipične uspomene umetnika, eseji ili memoari, jer je njegovo stvaralaštvo deo teorije umetnosti, poezije i filozofije.
Profesor ruske književnosti na Filoškom fakultetu prof. dr Kornelija Ičin je kazala da su sabrana dela Maljeviča na srpskom objavljena povodom obeležavanja 75. godišnjice smrti ruskog avangardnog umetnika, začetnika konceptualne umetnosti.
Sabrana dela sadrže teorijske tekstove nastale od 1913. godine, predavanja, pisma, deklaracije, manifeste, beleške i 200 kolor reprodukcija njegovih radova.
Maljevič je na početku svoje karijere bio pod uticajem impresionizma, kasnije kubizma i futurizma, a najznačajniji napredak ostvario je kao osnivač bespredmetne umetnosti, suprematizma (supremus - onaj koji je viši, najvažniji, savršen).
Na prvoj samostalnoj izložbi izložio je 49 suprematističkih platana, među kojima je najpoznatiji "Crni kvadrat", koji je postavio na mestu na kome Rusi drže ikonu, i nazvao ga Bog nule.
Naslikavši "Crni kvadrat" Maljevič je 1915. godine objavio "smrt predmetnoj umetnosti", to je prva prava apstrakcija, siloviti otpor umetničkom podržavanju prirode, poništavanje istorije umetnosti, kazala je Ičin.
Maljevič, kao avangardni umetnik, njegova filozofska razmišljanja, poezija, prepiska sa savremenicima, stalna su inspiracija za dalji eksperiment.
Njegovim delom i uticajem u današnjem svetu umetnosti bavi se međunarodna konferencija pod nazivom "Kazimir Maljevič: Bez granica", na kojoj, od 1. do 5. decembra, pored domaćih učestvuje i tridesetak stranih istraživača, filologa, teoretičara i istoričara umetnosti, sa najpoznatijih univerziteta, naučnih instituta i akademija nauka iz Francuske, Rusije, Nemačke, Japana, Izraela i SAD.
Skup je organizovao Filološki fakultet u Beogradu, Katedra za slavistiku.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
