Izvor: Politika, 18.Maj.2012, 23:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sabor neće razmatrati poziv papi da dođe u Niš
Srbija mora da razmisli kako gleda na katoličku crkvu u Srbiji i kakav odnos želi da gradi sa njom, rekao je nadbiskup Hočevar
Katolički vernici u Srbiji želeli bi da sledeće godine vide papu Benedikta Šesnaestog u Nišu na proslavi 1700 godina od donošenja Milanskog edikta, a pismo pozdrava uputiće mu i sa sutrašnjeg prvog skupa porodica beogradske nadbiskupije.
Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar rekao je juče na konferenciji za novinare da, u vezi sa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << eventualnim pozivom ili nepozivanjem pape, Srbija mora da razmisli kako gleda na Katoličku crkvu u Srbiji, koja ima 400.000 vernika, i kakav odnos želi da gradi sa njom.
„Ukoliko Srbija ne želi da primi svetog oca sledeće godine, vernici iz Srbije hodočastiće u Rim i tamo ga videti”, izjavio je Hočevar.
Mogućnosti, međutim, da će papa Benedikt Šesnaesti doći na proslavu u Nišu veoma su male. Portparol Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve, vladika bački Irinej kaže da najviše crkveno telo, čije je zasedanje u toku, neće razmatrati mogućnost da pozove papu na proslavu velikog hrišćanskog jubileja.
– Već su razmatrana pitanja oko Milanskog edikta i donete su odgovarajuće saborske odluke. Nadbiskup Hočevar i njegova zajednica to što žele mogu i da saopšte, a ako srpska crkva dobije neki konkretan signal iz Rima na tu temu, razmotrićemo. Do sada, međutim, to nije bio slučaj – rekao je vladika bački Irinej.
Sredinom aprila, predstavnik za štampu Svete stolice Federiko Lombardi, izjavio je da papa ne planira put u Srbiju 2013. godine, iako je u kontaktima sa srpskom Patrijaršijom eventualna mogućnost pominjana, ta razmišljanja nisu konkretizovana.
O mogućnosti dolaska pape u Niš nedavno su govorili i nadbiskup Hočevar i vladika zahumsko-hercegovački Grigorije gostujući na Radiju Slobodna Evropa. Nadbiskup Hočevar rekao je tada da smatra da je već kasno da se papi uputi poziv da dođe u Niš, ali i da su katolički vernici u Srbiji taoci i da su s pravom povređeni što ne mogu da susretnu svog poglavara, dok je vladika Grigorije naveo da bi trebalo pozvati papu u Niš i da je „uvek dobro da dođu takvi ljudi kao što je rimski papa i da nas posete”. Sabor SPC je na prethodnom zasedanju u maju prošle godine, doneo odluku da na proslavu 1700 godina od donošenja Milanskog edikta budu pozvani poglavari pravoslavnih pomesnih crkava i visoke delegacije ostalih hrišćanskih crkava.
Na redovnoj sednici Sabora, od početka zasedanja razmatra se izveštaj o radu Svetog arhijerejskog Sinoda, a kako je juče u Patrijaršiji novinarima objasnio vladika bački Irinej, na pojedinim važnim mestima izveštaja prave se pauze i vodi se živa diskusija.
– Izvesno je da će na osnovu tih diskusija biti donete odgovarajuće odluke, mada će neke biti i odložene za naredna zasedanja – rekao je vladika bački.
Arhijereji će današnji dan posvetiti Hramu Svetog Save. U devet časova biće služena saborna liturgija u hramu na Vračaru na kojoj će biti kanonizovani Sveti mučenici momišićki i posle koje će biti služen parastos ktitorima i dobrotvorima Hrama. Posle bogosluženja, biće održana sednica centralnog tela SPC za dovršetak radova na Hramu Svetog Save.
----------------------------------------------
MPC: Srpska crkva podržava kriminalce i hajduke
Kanonski nepriznata Makedonska pravoslavna crkva reagovala je juče na saopštenje Svetog arhijerejskog sabora u kojem se osuđuje progon ohridskog arhiepiskopa Jovana (Vraniškovskog) navodima da SPC „podržava kriminalce i hajduke”. Mitropolit kanonski nepriznate makedonske crkve Timotej dodao je da se to kosi sa svakom verom. „Poslali smo i ove godine pismo SPC za nastavak razgovora u cilju rešavanja dugogodišnjeg problema. Pružili smo ruku, ali od nas ne zavisi da li će je druga strana prihvatiti”, izjavio je za list „Novo delo” predstavnik za štampu MPC, dodajući da su oni spremni da prihvate posredovanje Ruske pravoslavne crkve, ali i drugih pravoslavnih pomesnih crkava u pregovorima sa SPC.
Arhiepiskopu Jovanu (Vraniškovskom) Osnovni sud u Velesu potvrdio je 11. maja kaznu od dve i po godine zatvora, a proces koji se protiv njega vodio u saborskom saopštenju za javnost nazvan je „kvazisudskim procesom staljinističkog tipa” uz isticanje da je takvo gonjenje priznatog visokog predstavnika pravoslavne crkve jedinstven primer u Evropi. Poglavar Pravoslavne ohridske arhiepiskopije Jovan jedini je od predstavnika MPC naknadno prihvatio „Niški sporazum” u vreme dok je bio mitropolit povardarski, zbog čega ga je MPC raščinila. Taj dokument pre deset godina, tačnije 17. maja 2002. godine, potpisali su predstavnici SPC, sadašnji patrijarh Irinej, tada vladika niški, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, episkop bački Irinej i vranjski Pahomije, dok su sa strane MPC potpise na njega stavili mitropoliti debarsko-kičevski Timotej, australijski Petar i strumički Naum. Sporazum, koji nije usvojen u Skoplju uprkos potpisima predstavnika makedonske crkve, ima 17 tačaka i predviđa najširu crkvenu autonomiju za eparhije u Makedoniji, između ostalog i samostalno izabranog poglavara, koji bi nosio titulu arhiepiskopa ohridskog i mitropolita skopskog. Njega bi ustoličavao srpski patrijarh, dok bi autonomna crkva sama birala episkope. U „Niškom sporazumu” za MPC je bilo sporno pitanje samostalnosti i imena crkve: oni žele veću autonomiju, odnosno autokefaliju, kao i da zadrže naziv Makedonska pravoslavna crkva.
J. Čalija
objavljeno: 19.05.2012.
.jpg)
