Izvor: RTS, 13.Maj.2013, 13:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sabor bistričkih vodeničara
Vodeničarskom zakletvom počeo je Drugi sabor vodeničara i pomeljara u Bistrici, etno-selu kod Petrovca na Mlavi. U selu sa deset vodenica, žito se melje već nekoliko vekova.
U Bistrici, selu u podnožju Velikog Sumurovca, nalazi se deset vodenica u kojima se u svakom trenutku može samleti kukuruz i pšenica. Budući da je vodeničarstvo u ovom kraju razvijeno vekovima, pre dve godine ustanovljena je i manifestacija Sabor vodeničara i pomeljara.
Drugi sabor vodeničara >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i pomeljara u Bistrici počeo je vodeničarskom zakletvom, posle čega je povorku gostiju poveo čuveni orkestar bistričkih trubača. U svakoj vodenici, posetioce su dočekali vodeničari i poslužili ih domaćim đakonijama.
Duž bistričke reke sačuvano je deset vodenica i jedna valjavica. Svaka vodenica ima više vlasnika i posluje, modernim jezikom rečeno, kao akcionarsko društvo.
Jedino na taj način mogla se izgraditi vodenica, objašnjava Dušan Novičić: "Nije mogao jedan sam da napravi vodenicu nego su se udriživali, po njih nekoliko, da bi se vodenica izgradila. Bilo je takvo vreme, ljudi su se pomagali međusobno."
Bistrički sabor je svetkovina u čast hrane. Kažu, brašno ispod vodeničnog kamena ima izuzetan ukus.
"Nijedan električni mlin ne može tako da samelje kukuruz ili pšenicu. On ga sabija pa bude kao pesak", objašnjava Mika Špirić. "Naše brašno je različite krupnoće, zato je tako ukusno i dobro, a dobar vodeničar ima i dobre mušterije."
U Bistrici se u svakom trenutku mogu samleti kukuruz i pšenica. Neki kažu da je brašno slađe ako melje pomeljarka, ali vodeničar Sreten Nikolić to ne priznaje.
Vredni Bistričani, osim čuvanja tradicije, prepoznali su u vodeničarstvu mogućnost za podsticaj razvoja turizma. Ovaj sabor je naklon tradiciji ali i način da se bistričko bogatstvo predstavi drugima.
