Izvor: B92, 06.Maj.2013, 16:28   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šabić: Neophodne izmene zakona

Beograd -- Neophodno je da Srbija promeni zakone kojim se regulišu oblasti informacija od javnog značaja i zaštita podataka o ličnosti, istakao je poverenik Rodoljub Šabić

On je dodao da se nada da postoji volja za tako nešto.

Šabić je rekao Tanjugu da se Zakon o zaštiti podataka o ličnosti mora menjati, jer nisu regulisane oblasti poput video nadzora, biometrije, bezbednosne provere, dok, Zakon o slobodnom pristupu informacijama ne dozvoljava povereniku da sam kazni >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << prekršioce i vodi postupke.

Šabić je ocenio da je evidentno da se potpuno mora menjati odnos prema stanju u oblasti zaštite podataka o ličnosti, jer se u protivnom moramo pomiriti sa ozbiljnim rizicima i realnom štetom kako po ljudska prava, tako i po ugled zemlje.

On je upozorio da se podaci traže na sve strane i to iz različitih razloga, a da država na to ne reaguje na pravi način.

Prema njegovim rečima, nekada je to stvar nekulture, neobrazovanja, ambicija koje nisu zlonamerne, ali ne treba isključiti mogućnost da su prisutni kradljivci indetiteta i to u razmeri mnogo ozbiljnijoj nego što pretpostavljamo.

„Već su u Srbiji realnost preduzeća koja niste osnovali, ali koja su na prečac postala vaše vlasništvo pa vam usput donela i dug od par stotina miliona za isporučenu robu“, upozorio je Ssabić.

On je ukazao da Srbija u toj oblasti kasni kada je u pitanju regulisanje normativnog plana, odnosno donošenje odgovarajućih zakona i podzakonskih akata, ali i kada je u pitanju jačanje institucije poverenika i dizanje niva svesti i edukacija onih koji obrađuju podatke i koji ih daju.

''Potrebno je jednim strateškim dokumentom regulisati šta, ko, u kom roku, na koji nači i kojim sredstvima treba da da uradi da bi se stanje popravilo'', rekao je Šabić i dodao da je vlada pre više od dve godine usvojila Strategiju za zaštitu podataka o ličnosti , ali da Akcioni plan još nije donet.

Šabić je upozorio i da vlada još uvek nije donela uredbu kojom će se utvrditi način zaštite i arhiviranje posebno osetljivih podataka, kao što su medicinski podaci, kao i da od dvadesetak krivičnih prijava koje je u poslednje dve godine podneo zbog različitih slučajeva povrede prava na privatnost i zaštitu podataka o ličnosti Tužilaštva nisu odbacila, ali nisu ni procesuirala nijednu prijavu.

Poverenik je istakao i da je napravljen pomak u oblasti dostupnosti informacija od javnog, ali da nema razloga za slavlje jer mnogo toga nedostaje.

„Mogu da se pohvalim velikim brojem žalbi kao potvrdom poverenja u instituciju koju predstavljam, ali veliki broj žalbi je istovremeno potvrda o postojanju velikog broja problema“, rekao je Šabić i dodao da se još uvek kasni sa objavljivanjem informacija.

On je istakao da je glavni problem taj što mehanizmi ne funkcionišu i kao primer je naveo da u 2011 i 2012. Godini nijedan funkcioner , a bilo je više hiljada prekršaja zakona, nije gonjen.

„Poverenik nema ovlašćenja da pokrene prekršajni postupak , a nadležna ministarstva nisu gonila nikoga I tih par desetina ljudi koji su osuđeni su ustvari posledica postupaka koji su pokrenuli građani ili novinari“, rekao je Šabić.

Podsećajući da su odluke poverenika obavezujuće i da bi, ako organ neće da je izvrši, vlada prinudno trebala da obezbedi izvršenje rešenja poverenika, on je istakao da za osam godina vlada nije prindno obezbedila izvršenje poverenika.

Kada je u pitanju model Zakona o uzbunjivanju i zaštiti uzbunjivača, Šabić je rekao da će nakon praynika taj model biti upućem Ministarstvu pravde i državne uprave i da se nada da će Srbija tokom leta dobiti taj zakon.

On je najavio da će u maju biti organizovana velika međunarodna konferencija na temu uzbunjivača kako bi se dao „vetar u jedra“ tom zakonu.

„Zakon o zaštiti uzbunjivača je bukvalno neophodan jer na žalost naša realnost je takva da bezbroj primera pokazuje da pošteni ljudi koji progovore o nečemu što je javna tajna i ukažu na neku korupciju, kriminal po pravilu prolaze jako loše“, rekao je Šabić.

On je ocenio da bi taj zakon bio prva pretpostavka da se odnos prema tim ljudima, kojima dugujemo zahvalnost I zaštitu od uznemiravanja, promeni.

On je ocenio da ipak ni najbolji zakon ne može da obezbedi efekat, već da će će morati da bude propraćen realnom političkom voljom i demonstracijom već na prvom koraku da se zaštite uzbunjivači.

Nastavak na B92...