Izvor: Večernje novosti, 08.Jul.2013, 11:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šabac: Cene meri Beograd
ŠABAC - Na kvantaškoj pijaci u Šapcu, koja se smatra jednim od najznačajnijih mesta za formiranje cena voća i povrća, već u 7 sati ujutru ne može se sresti nijedan proizvođač. Ruke trljaju prekupci, presrećući ih u zoru sa prikolicama krompira, luka, krastavaca i paradajza, koje plaćaju po bagatelnim cenama da bi ih u toku dana nudili vlasnicima piljarnica i trgovinskim kućama. Pijaca na veliko nalazi se na obodu poljane Mihajlovac pored Save, poznatoj po šabačkom malogospojinskom >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << vašaru. Na prostoru nasutom tucanikom i ograđenom visokom žicom u nizu su postavljene nadstrešnice i improvizovani šatori, najčešće sa nekom vrstom kreveta na kojem vlasnici, očito, provode noći. Između njih nalaze se, takođe improvizovane kafane, nastale isključivo radi potreba prodavaca. - Mi smo veza između proizvođača i krajnjeg potrošača - kaže nam jedan od retkih nakupaca, koji su juče bili raspoloženi za priču. - Uzgajivače povrća u ovo vreme nećete naći na pijaci, jer oni ne mogu da dangube za tezgama. Sa nama su samo ujutru između 5 i 7 sati, a ostalo vreme pijaca je samo naša. Vlasnik plastenika iz okoline Šapca, koji se slučajno zatekao ovde, objašnjava da ih nakupci čekaju već na samom ulazu. Cenu formiraju između sebe i orijentišu se prema beogradskom kvantašu, pa je tako, na primer, gajba paradajza 300 dinara.UPOLA CENE UMESTO 160 dinara za kilogram šljiva, na kvantašu se ona plaća tek 80 dinara. Duplo jeftiniji su i ostali proizvodi, pa kupus košta između 10 i 12 dinara, tikvice 20-25, paradajz 25-30, krompir 30-35, mladi kukuruz 10, šargarepa 50, bostan 35, breskve 40 dinara... - Ta ista gajba do kraja dana može skočiti i na 500 dinara. Beogradski kvantaš je barometar, a mobilni telefoni - rade li rade. Nakupci pokupuju sve što ih može ugroziti i praktično su oni ti koji se pitaju. Koristi nemamo ni mi koji uzgajamo povrće i voće, ni stanovništvo, već samo ovi nomadi koji na pijaci spavaju. Iako je šabački kraj poznat po plasteničkoj proizvodnji, ni na tezgama gradskih pijaca proizvođači se ne mogu sresti. Način da zarade preprodajom ovde traže bukvalno svi. Od muškaraca u zreloj dobi, preko penzionerki, pa i studentkinja, a našli smo na kvantašu i jednu svršenu srednjoškolku. - Prodajem kupus, ali nije moj. Ostavio mi neki čovek. Prodajem kafu i osveženje. Za mene nije loše da zaradim nešto preko leta. Završila sam medicinsku školu, a od jeseni studiram medicinu - kaže nam lepa plava 19-godišnja devojka.
Nastavak na Večernje novosti...
