Izvor: Vesti-online.com, 30.Mar.2019, 05:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sa volovima i na onom svetu

Otkada je sveta i veka, ljudi su imali želju da i posle ovozemaljskog života ostane trag o njima i da, osim imena i prezimena uklesanih u kamenu, ostave još neki podatak o tome čime su se za života bavili i šta su voleli. Iako su prošli vekovi, na groblju u gružanskom selu Borač, koje se smatra jednim od najstarijih grobalja u Srbiji, može se na osnovu uklesanih vinjeta razaznati da li tu leži lovac, ratnik, ratar, stočar, vinogradar, kovač...

U međuvremenu su tehnologije >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << napredovale, pa potomci onih koji su već platili čamdžiji Haronu za prelazak podzemne reke Aheron na putu za podzemni svet Had, ili oni koji misle da im se približava vreme za odlazak u "šareno selo", ostavljaju modernija obeležja o svom boravku na ovom svetu.

Malo je ljudi u selima na planini Zlatar koji nisu čuli za čuvenog rabadžiju Milomir Mila Grbovića, jedinog profesionalnog rabadžiju u Srbiji koji je dočekao i penziju izvlačeći drvenu građu svojim volovima Šaronjom i Baljcem. Milomir se predstavio Gospodu 2006. godine i sahranjen je u Drmanovićima na Zlataru, ali njegovi sinovi Marko, Grozdimir i Nele nisu zaboravili koliko je znoja prolio Milomir, koji je do neba voleo svoje volove Šaronju i Baljca.

Zbog toga su mu nadgrobni beleg ukrasili fotografijom koja budućim pokolenjima govori o tome koliko je njihov otac voleo i poštovao Šaronju i Baljca, svoje sapatnike u poslu koji se smatra jednim od najtežih.

- Naš Milomir je s volovima radio u planini od svoje 11. godine, otkada mu je otac nastradao u ratu. Od tada je brinuo o porodici, ali i o volovima koje nije razdvajao od čeljadi. Eto, bilo je logično da se i volovi nađu na spomeniku koji smo mu podigli - kaže Grozdimir, najstariji sin rabadžije Milomira.

Za razliku od Milomira Grbovića, rabadžija Đurđe Vjetrović (75) iz Štitkova kod Nove Varoši za života je sebi i supruzi Radojki (85) podigao večnu kuću sa nadgrobnim spomenikom koji je ukrasio svojom fotografijom sa volovima Jablanom i Golubom.

- Kada sam osetio da me napušta snaga i da više u šumi nisam okretan i hitar, a to je za rabadžijski posao veoma bitno, rešio sam da dignem ruke od tog posla koji me je hlebom hranio decenijama. Prodao sam volove Jablana i Goluba, a taj dan kada sam ih prodao za mene je bio jedan od najtežih u životu. Za pola veka, koliko sam se bavio poslom rabadžije, promenio sam 11 pari volova, ali Jablan i Golub su mi bili najmiliji, ali, eto, svemu dođe kraj, pa i rabadžijanju. Mnogo sam voleo Jablana i Goluba i dešavalo se da u kući nema hleba za mene i moju Radojku, ali za volove je moralo da ima. Mnogo smo toga zajedno preturili preko glave. Bili su blizanci i pametniji od mnogih ljudi koje znam. Iz tog razloga, zbog poštovanja, ali i žala što sam ih 2011. prodao, odlučio sam da ih, kao i sebe, ovekovečim na mom i Radojkinom spomeniku koji sam za života podigao na Vjetrovića groblju u Štitkovu na padinama Čemernice - objasnio je Đurđe Vjetrović.

Mnogima će se opisani primeri pomalo čudnog oslikavanja nadgrobnih spomenika u selima Starog Vlaha učiniti nepotrebnim. Međutim, ako su rabadžije za života toliko voleli i svoj posao i svoje volove bez kojih im u ovim krajevima nije bilo života, onda nema mesta ni za kakve komentare.

- Jednostavno, voleo bih da i na onom svetu, ako ga ima, budem sa svojim volovima s kojima sam delio i dobro i zlo ovoga sveta. Uostalom, ovde, na Zlataru, čovek se oduvek cenio prema onome kakvi su mu volovi - objašnjava Đurđe i dodaje da, iako je sebi za života podigao spomenik, još nema nameru da se preseli u "šareno selo".

Nastavak na Vesti-online.com...