Izvor: Blic, 16.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sa osmoro dece sami u planini
KURŠUMLIJA - Iseljavanje stanovništva na teritoriji kuršumlijske opštine je u drastičnom porastu, pa je samo u proteklih nekoliko godina više sela ostalo bez ijednog žitelja. Retkost je da se neko odluči na povratak i život na selu kao što je to slučaj bračnog para Laketić, koji se sa osmoro dece odlučio za život na selu i to na samoj administrativnoj granici Srbije i Kosova gde su jedini stanovnici.
Vukoje (45) i Biljana (35) Laketić su, kažu, želeli da nastave tradiciju, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da stvore veliku porodicu i žive na selu. Imaju osmoro maloletne dece, a deveto je na putu. Njihova kuća, mala letvara, nalazi se na obroncima Radan planine iznad sela Degrmen, tik uz administrativnu granicu sa Kosovom. Udaljeni su od Kuršumlije 35 kilometara, a do njih se može doći samo kozjim stazama.
Sem što nemaju puta, nemaju ni struju, a najbliži komšija im je Albanac sa druge strane granice. Troje dece Rada (8), Milena (9) i Jasmina (10) idu u osnovnu školu u susednom selu Mačja Stjena do kojeg dnevno pešače desetak kilometara.
Deca, kažu, nikada nisu bila dalje od škole, ni u Kuršumliji, niti bilo gde.
- Po namirnice odlazim jednom mesečno. Konj mi je jedino sredstvo za dopremanje. Konjem se spustim do Degrmena, a onda uhvatim autobus do Kuršumlije. Mesečno za namirnice trošim oko desetak hiljada dinara koje zarađujem od prodaje drva ili stoke - kaže Vukoje.
Hranu sami proizvode. Kupuju samo so, šećer, brašno, kafu i ulje.
- Jednom je neko doneo slatkiše iz prodavnice pa su mi deca dobila alergiju - kaže Biljana.
Porodično imanje Laketića je veliko i prostire se uz administrativnu granicu. Obrađuju ga plugom i motikom, a deca pomažu u poljskim poslovima. Tokom leta Laketići pripreme sve što treba za zimu jer je, kažu, zimi nemoguće ići po namirnice.
Životna želja bračnog para je da imaju najmanje petnaestoro dece.
- Ne plaćam struju, komunalije, kiriju, nemam telefon i naši troškovi su mali jer mi ovde imamo sve što nam je potrebno i možemo da izdržavamo još ovoliko dece - kažu Biljana i Vukoje.
Međutim, problem je šta će biti kada deca krenu u više razrede jer im je najbliža škola u Kuršumliji.
Vukoje se obratio predstavnicima lokalne samouprave i zatražio da se napravi put do njegove kuće ili obezbedi smeštaj u gradu. Do sad mu niko nije izašao u susret, a predstavnici opštine su obećali da će opština Laketićima dodeliti plac za izgradnju kuće u kuršumlijskom naselju Rasadnik.
Međutim, Laketići nemaju novca da grade kuću, i jedina im je nada da će im pomoći neka od nadležnih lokalnih ili republičkih institucija.
Nikad kod lekara
Nijedno od osmoro dece nikada nije bilo kod lekara. Prehlade leče prirodnim melemima. Deca nikada nisu gledala televiziju jer nemaju struju, a nemaju ni TV prijemnik. Preko radija na baterije mogu samo da čuju program na albanskom jeziku pa pevuše pesme na albanskom
i ako ga ne znaju.
