Izvor: BKTV News, 24.Maj.2012, 14:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sa ili bez naroda!
Srbija nije ni blizu, ni daleko da dobije novu Vladu. Nervozni su oni koji bi da ušićare u matematičkoj zbilji da svaka od dveju najvećih poltičkih koalicija ne može da sastavi Vladu bez uzimanja pod „svoje“ još nekoliko malih koalicija. Od istinskih pojednačnih stranaka, jedino je Koštunica koji ima solidan broj sopstvenih poslanika. Svi ostali su u nekom „interesnom braku“.
Zato je velika politička besmislica plašiti narod. Pogotovo kako to čine neki bulevarski mediji. >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << Iznoseći stvari koje nemamju ama baš nikakvih dodirnih tačaka sa stvarnim željama i potrebama naroda. Oni samo unose nepotrebnu nerovozu u trenutku kada je iznad svega potrebna hladna glava i mudrost.
Narod je rekao svoje. Pre svega, kada je reč o oceni onog što se podrazumeva pod tranzicionom demokratijom, socijalnim standardom i stepenom upropašćene ekonomije! To je ocena koja se odnosi na one koji su vladali. I isto tako, narod je svojim glasovima vrednovao ideje i razvojne ponude koalicije koja je dobila i parlamentarne i predsedničke izbore.
Ali, narod postavlja i pitanje - ko danas sputava postojeću Vladu da radi svoj posao. Nju još niko nije razrešio dužnosti. I svoj posao ne može da svede da na TV ekranima pokazuje kako slavi neka zakasnala priznanja u standardizaciji pojedinih preduzeća uz čašice žestokih priča. Otuda je i čisto obmanjivanje naroda da gubimo 12 miliona evra dnevno što „nemamo vladu“. Jer, navodno ne stižu „nove investicije“. Otkuda onda „Potemkinovih sela“ – milsim na ono što smo tokom izborne kampanje gledali kao otvaranje novih pogona i to uz prisustvo i stranih amabasadora?! Neće biti da „stranci“, uz naše donacije od 10.000 evra po zaposlenom radniku, otvaraju nove fabrike samo tokom izbornih kampanja!
Logično je da svi žele što pre da ljudima iz sadašnje neuspešne Vlade vide ledja. I da je opravdan strah da neko na brzinu, na osnovu „matematičkih pretpostavki“ ne napravi „biznis sosptvenih a ne nacionalnih interesa“ i iste stranke, čak možda i sa istim ljudima, sutra se ponovo vrate u Nemanjinu 11?!
Iskreno rečeno, ova slika se stvara iz većine sugestija „nametnutih i samozvanih analitičara“ kao „licenciranih“ tumača svega dobrog i lošeg u našem demokratskom razuvoju. Jer, , to neskriveno dobija dominantan prostor u medijima.Danas su najnervozniji upravo oni, kada je reč o novoj Vladi. Ipak, oni nisu svedoci, već akteri u propadanju srpske ekonomije. Pogotovo industrije. Branili su neodbranjivo. Tumačili kao uspeh - kradju, korupciju i otimanje u privatizaciji. Tek sada priznaju da je jeste otvoreno 200.000 novih radnih mesta, ali da je kroz zatvaranje i uništavanje postojećih pogona, kao posledica pljačkaške privatizacije i po oceni EU, izbačeno na ulice 600.000 radnika! Razlika je taman onolika koliko je tvrdila „opozicija' da je „uspešna vlast“ doprinela zbiru od skoro milion nezaposlenih!
Daleko sam i od pomisli da bi medije trebalo zatvoriti upravo tim ljudima, koji su godinama obmanjivali narod. Bilo bi dosadno bez njih. Ali, Srbija je imala od uvek izuzetno visprene i mudre ljude u ekonomiji. Srbija je još u vreme ,kada je Mićunović na Filozofskom fakultetu, tokom studentskih nemira 1968. godine, kao mlad asisten zastupao tezu „jednakih stomaka“, zahvaljujući njegovim starijim kolegama sa Ekonomskog fakulteta bila duboko zagazili u temelje tržišne ekonomije i time razbila dogmu o „boljševičkom socijalizmu“!
Suština je u dvema stvarima. Prvo, Srbija ne može sebi da dozvoli da udje u luksuz nadmudrivanja i izigravanja izbornih rezultata. Jer, ni Nikolić, ni Tadić nisu dobili mandat da mogu da izigradju volju naroda. A ona je takva kakva je. Niko nije imperativno i poput svojim „gubernatorima iz banana republika“ poručio Nikoliću - ne menjaj politiku Srbije. Toga nema u tekstovima poruka i čestitki koje stižu iz Brisela. Niti je vreme da bilo ko osporava da je sada DS i kao stranka i kao koalicija druga snaga u parlamentu, iza stranke i samog Nikolića. Uloge se promenile. Ali je vreme i da se menjaju odnosi. Tadić je po oceni njemu bliskih kolega i sadašnjih ili nekadašnjih saboraca, platio ceh aroganciji sa kojom je vladao.
Otuda i potreba da upravo dva najodgovornija čoveka – onog koji je dobio mandat naroda i onog koji je skoro puna tri mandata bio na čelu države – pokažu nacionalnu odgovornost u decidiranom i mogućem afirmisanju osnovnih naciuonalnih, državnih, egzistencijalnih i razvojnih ciljeva Srbije. Oko čega se neće nadmetati, već usaglasiti sa voljom i intersom naroda. Te dve grupacije, kao najodgovornije, i u svetu i u zemlji, u tome moraju biti jedinstve i nepoklebljive. Samo tako Srbija može da očuva svoj državni suverenitet, nacionalni integritet i teritorijalnu celovitost.
Za dve najveće i najjače političke grupacije, koje je narod tako kvalifikovao, bitno je da utvrde minimum zajedničkih ciljeva koje jedni bez drugih ne mogu da ostvare i tako povrate Srbiju iz kliničke smrti u ekonomskom, saocijalnom, pravnom i društveno- moralnom smislu. Srbijom ne mogu da vladaju retardirani ekonomisti, pratijski poslušnici u nepoštovanju ljudskih sloboda, pravne sigurnosti i „fedalni vazali“ tudjih ekonomskih i oligarjskih interesa. Pogotovo centri moći tajkunizovanih interesa koji emituju i proizvode kriminal i korupciju. Sva istraživanja govore da je za preko 50 odsto ispitanika zaposlenost - prvi zadatak nove Vlade.
A vlada mora da bude plod mudrog sagledavanja i usaglašavanja ekonomskog razvoja, a ne plod „džambaskog nadigravanja na rumskoj pijaci isluženih raga“!
Mirko Stamenković
Tweet
