Izvor: Politika, 11.Jul.2014, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sa dobrom idejom i velikom upornošću
Ono što neretko ne može da uradi neodlučno društvo, to jest država, neumorni Kusturica nam je dokaz da to može pojedinac
Uporni isaborni Kusturica svojom briljantnom umetničkom idejom i izrazompriredio je 28. juna više nego ubedljiv scenski prikaz Sarajevskog atentata, apovodom obeležavanja stogodišnjice u Andrićgradu. Golubovi mira, božanski zvuk magičnog violiniste Nemanje Radulovića, Bećkovićevo podsećanje na našu burnu i dramatičnu istoriju, gromoglasni hor >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ruske armije „Aleksandrov”, patrijarhove reči mira i ljubavi, na hiljade znatiželjnika – bili su sastavni deo tog danaspektakularnog scenskog prikaza koji je Kusturica naslovio sa „Pobunjeni anđeli”.
Ono što neretko ne može da uradi neodlučno društvo, to jest država, neumorniKusturica nam je dokaz da to može pojedinac s dobrom idejom, velikom upornošću izavidnim znanjem i umećem.
Između velikog filmskog projekta „Mliječni put”, koji upravo realizuje, privođenjakraju svog prvog romana, kao i nove knjige kratkih priča, koncerata i nadasvezavršetka njegovog najznačajnijeg,reklo bi se,životnog projekta–Andrićgrada, Kusturica nije dozvolio da stogodišnjica Sarajevskog atentata prođe pored nas neobeleženo kao što je prošla saga o celokupnom Prvom svetskom ratu, koju smo kroz istorijske udžbenike dobijali u nepotpunoj verziji. Poseban kvalitet tog uzbudljivogscenskog prikaza jeste činjenica da se i u svom umetničkom izrazu Kusturica držao isključivo istorijskih istina bežeći od dnevne politike i banalnosti. Jer autor dobro zna da nas istorija opominje, kao i to da često ima istorija koje se ne pričaju u Evropi.I u tome i jeste veličina ovog efektnog Kusturičinog scenskog prikaza kojismo tog dana videli u Andrićgradu.
Očigledno da je i ovaj događaj pokazao da Andrićgrad postaje svesrpska kulturnaprestonica ali i šire, s obzirom na dosadašnje kulturno-umetničke sadržaje, a i one koji su u najavi.Tu posebno mesto ima Andrićev institut čije je istorijsko odeljenjeod početka godine do danas u vidu „Istorijskih svezaka”, međunarodnog istorijskog časopisa „Vekovi” i prve značajne knjige „Sarajevski atentat–povratak dokumentima”(sa dosad neobjavljenim dokumentima o Velikom ratu)umnogome razbistrilo saznanja o Prvom svetskom ratu i doprinelo njegovom realnom sagledavanju.Isto je i s odeljenjem za književnost u kome, kao i u istorijskom odeljenju, rade ugledni domaći i straninaučnici. Sve njih Kusturica je okupio i u okviru Andrićevog instituta angažovao da svoja naučnoistraživačka saznanja, činjenice i dokumenta predoče javnosti, a ne, kao što je to običaj među domaćom naučnom elitom, da ona cirkulišu isključivo u zatvorenim naučnim krugovima i ostaju van dometa šire javnosti.
Poseban kvalitet ovogodišnje vidovdanske svečanosti je i to što je sve prezentovanoiz Andrićgrada bilo lišeno bilo kakvog inata, surevnjivosti i skrivenih namera prema bilo kome. Upravo tragajući za evropskim kulturnim identitetom koji neće biti negacija nacionalnih identiteta, već podsticanje njihove posebnosti,Kusturica,čije sveukupno stvaralaštvo Evropa uveliko slavi,i ovog puta je u duhu E.Morena, „pišući na svom jeziku,govorio evropski”. Zato smo prisustvovali veličanstvenom događaju tog dana u Andrićgradu.
Zbog svega viđenog ne preostaje nam ništa drugo nego da po ko zna koji put kažemo: Kusturici – kapa dole!
Dipl. kulturolog
Milena Ristić
objavljeno: 11.07.2014.
