Izvor: B92, 07.Mar.2009, 12:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sa diplomom teško do posla
Beograd -- Koordinacija između univerziteta i privrede prilikom određivanja kvota za studiranje o trošku države ne postoji, piše Politika.
Posle studiranja većina visokoobrazovanih u proseku provodi 17 meseci na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, kažu u ovoj službi. Druge brojke, opet, pokazuju da posla ima - u decembru 2008. godine na evidenciji Nacionalne službe bilo je 32.150 lica sa fakultetskom diplomom, a 100.950 slobodnih radnih mesta za kadrove sa >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sedmim stepenom stručne spreme.
Problem je što nekih stručnjaka imamo previše, a nekih premalo ili ih nemamo uopšte, kao i to što je komunikacija između univerziteta u Srbiji i privrede i tržišta rada vrlo slaba ili nikakva.
"Razlozi nepopunjenosti radnih mesta najčešće su to što poslodavci i privreda traže profile radnika koji ne postoje u evidenciji, nedostatak dodatnih znanja, veština i licenci nezaposlenih i nezainteresovanost lica da prihvate određene poslove zbog relativno niskih zarada ili loših uslova rada", objašnjava Dragan Đukić, direktor sektora za posredovanje u zapošljavanju Nacionalne službe za zapošljavanje.
Najviše slobodnih radnih mesta ima u sektoru usluga, a posebno u oblasti ličnih usluga, finansijskog poslovanja, građevinarstva i u oblasti mašinstva za određene profile poput konstruktora i inženjera koji poseduju odgovarajuće licence, ističe Đukić.
"Tekstilna, mašinska i poljoprivredna industrija imaju slabiju tražnju iz godine u godinu. Najbolje prolaze ljudi koji završavaju informatiku, elektrotehniku, primenjenu matematiku. Kod ekonomista i pravnika imamo relativno izbalansiran odnos ponude i tražnje", rekao je Đukić.
Zanimljivo je, takođe, da je na tržištu rada u decembru prošle godine bilo 30 nezaposlenih doktora nauka, a čak 1.875 slobodnih radnih mesta za stručnjake sa doktoratom – na evidenciji, na primer, nije bilo nijednog doktora tehničkih nauka za elektroenergetiku ili građevinarstvo, a tražena su ukupno 32 ova stručnjaka.
Nažalost, bilo je i obrnuto – za magistre društveno-humanističkih nauka i muzičkih i dramskih umetnosti nije bilo dovoljno posla.
Nacionalna služba za zapošljavanje u ovom trenutku nema projekcije kretanja tržišta rada za pet ili 10 godina, kaže Đukić, i za sada se rade samo kratkoročnije prognoze jer je one dugoročne teško raditi u tranzicionim zemljama.
