Izvor: Večernje novosti, 07.Feb.2014, 23:23   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sa Rzava prvi korak ka Evropi

ARILjE - Iako najmanja u Zlatiborskom okrugu, ova opština proizvodi i do pet odsto svetskog roda maline najboljeg kvaliteta, a na njenoj teritoriji je i 160 hladnjača, pa ima sve više osnova da se teži finalnim proizvodima od „crvenog zlata“, koje je isplativije izvoziti nego samo zamrznuto voće. Ariljci su, takođe, vlasnici i oko 900 malih, odnosno srednjih preduzeća, jednako ponosni i na činjenicu da vodu sa Rzava - najčistije reke u Srbiji - piju stanovnici čak pet gradova zapadne >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Srbije.... Za napredak, kažu, recept je oproban: treba prvi početi, okrenuti se radu i koristiti najbolja dostignuća u poljoprivredi, metalskoj, drvoprerađivačkoj i tekstilnoj industriji. Uostalom, za realizaciju sopstvenih i stranih projekata, ovdašnji ljudi već su dobro utabali i put do pristupnih fondova Evropske unije. Nedavno je, tako, na red došlo i rešavanje problema u zaštiti životne sredine - na čemu EU posebno insistira - a Ariljci su za projekat pod nazivom „Separacija za spas planete“ zainteresovali i mnoge druge lokalne samouprave u Srbiji. - Uspeli smo da dobijemo podršku švedske razvojne agencije, našeg Ministarstva za energetiku i životnu sredinu, te Centra za upravljanjem otpadom Regionalne deponije „Duboko“ kod Užica. Šveđani finansiraju projekat sa 48 miliona dinara, a međunarodni menadžment, Regionalna deponija i lokalna zajednica realizovaće ga u narednih 18 meseci - kaže predsednik opštine, Zoran Todorović. Menadžer i autor projekta, Milan Stevanović, ujedno i pomoćnik predsednika opštine, kaže da će sve to olakšati posao radnicima JKP „Zelen“, a predviđena je i nabavka novog smećara - kamiona za separisani otpad - te kontejnera, kanti i kesa, dok će na kompletnom području opštine biti određene lokacije za reciklažna dvorišta. - Pored gradskog naselja, projekat obuhvata i oko 400 seoskih domaćinstava u Virovu, Bogojevićima, Latvici i Trešnjevici. Inače, radi se o poslu koji čeka i sve druge opštine u Srbiji, jer je reč o poglavlju 27, pod nazivom „Životna sredina i klimatske promene“, iz pretpristupnih pregovora naše zemlje sa Evropskom unijom. Zato verujemo da naš projekat može poslužiti i drugima - zaključuje Milan Stevanović. KRIZA KAKO IZAZOV IAKO su njihovi rezultati za mnoge u Srbiji još nedostižni, ni u Arilju život više nije kao u bajci. Opšta kriza, kažu, primakla se i njihovom ataru, inostrana konkurencija guši male porodične firme, radnici ostaju bez posla, a opštinska kasa nije puna kao nekad. Zato su se Ariljci - po već oprobanom receptu - okrenuli vlastitim, novim idejama, a računaju i na pomoć prijatelja iz nekoliko evropskih zemalja, odakle očekuju investitore i projekte, kako bi se još više primakli evropskim vrednostima.

Nastavak na Večernje novosti...