Izvor: Beta, 05.Mar.2014, 15:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sa MMF-om o finansijskoj konsolidaciji
KOPAONIK, 5. marta 2014. (Beta) - Ministar finansija Srbije Lazar Krstić izjavio je u sredu na Kopaoniku da se s Medjunarodnim monetarnim fondom (MMF) razgovara o neophodnoj finansijskoj konsolidaciji i načinu na koji će se ona sprovesti.
"Aranžman sa MMF-om je za Srbiju bitan ne zato što je nama neopohodan novac već zbog političkog imidža Srbije, koji mora da se promeni kako bi se privukli strani i domaći investitori, ali i strani kreditori", rekao je Krstić novinarima na Kopaonik >> Pročitaj celu vest na sajtu Beta << biznis forumu.
On je izrazio zadovoljstvo što je vlada baš u vreme predizborne kampanje pozvala MMF na razgovore i da je istovremeno ta finansijska institucija pokazala ozbiljne znake respekta i vere u Srbiju time što su njeni predstavnici došli na pregovore.
Krstić je rekao da Srbija u srednjem roku, do 2017. godine, treba da smanji deficit budžeta na dva do tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) i da donese mere i definiše dinamiku kojom će to biti sprovedeno s najmanjim socijalnim troškovima, kao i da utvrdi na koji način koji će najbolje stimulisati privredu.
Krstić je izjavio i da će se za finansiranje srpskog dela gasovoda Južni tok sigurno naći rešenje koje je prihvatljivo i za srpsku i rusku stranu, ali nije precizirao na koji način.
Gradnju deonice gasovoda Južni tok u Srbiji odlaže to što nisu obezbedjene državne garancije za osnivački ulog Srbijagasa u preduzeću Južni tok Srbija. Reč je o garancijama za kredit od 75 miliona evra koje nisu date zbog restriktivne politike Ministarstva finansija.
Krstić je najavio i da će u četvrtak u Abu Dabiju biti potpisan ugovor o zajmu Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) od milijardu dolara za budžet Srbije i kreditu za navodnjavanje od 100 miliona dolara.
"Kredit za budžet je na 10 godina, bez grejs perioda, s kamatnom stopom od dva odsto godišnje i moći će da se obnavlja", rekao je Krstić.
Krstić je na Kopaonik biznis forumu rekao da Srbiji nije potrebno šest ili sedam banaka u državnom vlasništvu. On kaže da se postavlja pitanje koja je suština postojanja tolikog broja banaka u državnom vlasništvu i strategije šta raditi sa njima.
Država je vlasnik Komercijalne banke, Poštanske štedionice, Čačanske banke, Jubmes, Srpske banke, Jugobanke Jug banke iz Kosovske Mitrovice, a posredno i Dunav banke.
Za sada država ne planira da izlazi iz vlasništva u Komercijalnoj banci i Poštanskoj štedionici, a za ostale traži rešenje.
