Izvor: B92, 02.Okt.2013, 15:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sa Krkobabićem ili na njemu
Krijući se iza krilatice „ne da Krkobabić”, čvrsto će stajati svi partijski šefovi, direktori javnih preduzeća, monopolisti, tajkuni, dakle, ,,svi ostali”…
U Srbiji dve jake sile koče svaku promenu: jedna sila je Krkobabić, a druga – svi ostali.
Tako im je, otprilike, raspoređena i snaga: Krkobabić sa PUPS-om s jedne strane, a svi ostali: direktori javnih preduzeća, njihovi partijski šefovi, monopolisti i tajkuni – sa druge strane. Kad bi obarali >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ruke – odneo bi ih Krkobabić.
U čemu je tajna uspeha Jovana Krkobabića i njegove dinastije? Tajna je u jednostavnosti – oni misle samo na jednu interesnu grupu – na penzionere, njih drugo ne zanima. Nikoga iz ove političke partije (ili iz ove dinastije, bolje reći) nikada niste čuli da govori o Kosovu, gej paradi, privatizaciji Partizana, o parama iz Emirata niti o bilo čemu – njih to ne interesuje.
Doduše, zaboravih, interesuje ih još i to da se ugrade u petooktobarske tekovine – da podele plen iz javnih preduzeća, i sami sebe smeste u udobne direktorske (sin) i sekretarske (unuk) fotelje koje im ni na jednom javnom konkursu na ovom svetu nikada ne bi pripale.
I zato je ova dinastija veliki protivnik javnih konkursa i departizacije. Evo šta kaže Krkobabić (sin): „Smatram da je koncept departizacije, koji je nametnut, neprihvatljiv i štetan. Konkurs je pokušaj da se izbegne odgovornost i biću do kraja otvoren – to je legalizacija pljačke.” Pa jeste, zna se da stručnjaci vole da pljačkaju, razmišljam i sa pažnjom čitam nastavak izjave: „Državnom imovinom ne može da rukovodi niko koga nisu verifikovali građani.” I stalno se pitam, gde je to u glasačkim listićima pisalo – vašim glasom verifikovali ste vlasnika pečenjare za direktora „Kolubare”, Krkobabića za direktora „Pošte”, Bajatovića da vodi „Srbijagas”... i ne mogu nikako da se setim. A mora da je pisalo, kad čovek tako odlučno tvrdi da su ga lično građani verifikovali za direktorsku fotelju.
I to je ta fatalna kombinacija – glasovi penzionera i partokratski osvojene direktorske fotelje. Nijedna tu reforma, dok se oni pitaju, neće proći – i kako bi? Penziona reforma, na primer, ne dolazi u obzir – zašto ljudi da uplaćuju pare u neki tamo privatni penzioni fond, kad mogu, kao i do sada, da ne uplaćuju ništa? Ni reforma radnog zakonodavstva neće proći – zašto bi se ljudima uskratilo pravo da od neke firme naplate punu otpremninu, makar u njoj radili nepunih pet minuta?? Probajte sa bilo kojom reformom – PUPS će je blokirati. PUPS je, tako da kažem, istinski reformicid – dok se pita Krkobabić, bilo kakva temeljna, tržišna reforma nema šanse da uspe.
A nije da to drugima u Srbiji ne odgovara, naprotiv. Krijući se iza krilatice „ne da Krkobabić”, čvrsto će stajati svi partijski šefovi, direktori javnih preduzeća, monopolisti, tajkuni, dakle, oni „svi ostali” sa početka teksta. A pridružiće im se još jedna jaka sila, a to je – teško neznanje koje će Krkobabićevoj politici uvek davati veliku težinu.
A malo znanja, ovde mislim na ekonomska znanja, mnogo bi izmenilo stvar. Kada bi se, recimo, nekako proširilo znanje o tome da je loša svaka politika koja radi u interesu samo jedne interesne grupe, na kratak rok. Jer kao rezultat ovakve politike na malo duži rok svima bude još gore, čak i toj interesnoj grupi zbog koje cela stvar započinje. Kao ono kada vlada malinarima odobri veću otkupnu cenu, pa posle imamo inflaciju zbog koje svima, pa i malinarima, bude gore nego što je bilo. Ili, kada vlada odobri „Simpu” kredit da plati porez, pa državi Srbiji za toliko poraste deficit, pa posle porastu i porezi – koji onda ojade sve nas, uključujući i taj „Simpo”. Dakle, evo šta nas uči iskustvo: popustiš li nekoj interesnoj grupi na kratak rok – nadrljaće ti cela zemlja na srednji rok!
I dobro, kada sve to uzmemo u obzir, šta mi da očekujemo, ko će pobediti? Hoće li trijumfovati reformski orijentisani mlađani ministri Radulović i Krstić, iza kojih u Srbiji ne stoji niko, i koje je tako lako poslati u zaborav? Ili će pobediti Krkobabić i bratski mu SPS, iza kojih stoji polovina biračkog tela, partijski šefovi, monopolisti i tajkuni, svi naoružani neznanjem, i što je još važnije, duboko ukorenjenim interesima?
I šta će uraditi jedini vladar Srbije, šta će izabrati? Sa Krkobabićem – ili na njemu?
Politika, 02.10.2013.
