Izvor: Southeast European Times, 04.Jul.2013, 16:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

SZO: Nasilje nad ženama zdravstvena 'epidemija'

Trećina žena u svetu podvrgnuta je fizičkom ili seksualnom nasilju.

04/07/2013

Menekše Tokjaj za Southeast European Times iz Istanbula -- 4.7.2013.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenila je globalni stepen nasilja nad ženama i tvrdi da jedna od tri žene iskusi fizičko ili seksualno zlostavljanje.

Generalna direktorka SZO Margaret Čan je u svom saopštenju definisala taj fenomen kao „globalni zdravstveni problem epidemijskih razmera“.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << />
Nasilje utiče na fizičko i mentalno zdravlje žena, navodi se u izveštaju SZO i ističe da se žene koje su pretrpele nasilje lakše okreću alkoholizmu, pate od depresije, dobijaju bolesti i imaju neželjene trudnoće i abortuse.

U cilju rešavanja ovog pitanja, u izveštaju se preporučuje da vlade omoguće bolji pristup medicinskoj nezi posle silovanja i edukaciji za pružanje zdravstvene nege.

„Obećavajući programi prevencije postoje i treba da budu testirani i pojačani“, navodi se u izveštaju i ističe da postoji potreba za boljom evidencijom i posvećivanjem veće pažnje prevenciji, uz istovremeno bavljenje socijalnim i kulturološkim faktorima.

Na Balkanu i u Turskoj nasilje u porodici i dalje je problem koji grupe civilnog društva i vlade pokušavaju da reše.

Rumunija je prošle godine preduzela značajan korak kada je usvojila zakon o nasilju u porodici, nakon javne kampanje koja je privukla podršku hiljada građana.

Novi zakon omogućava žrtvama da zatraže od suda nalog o zabrani približavanja koji se izdaje protiv napadača na dve godine. Pored toga, napadač može da bude primoran da plati medicinske troškove i smeštaj žrtve. Takođe su predviđene novčane kazne protiv socijalnih centara ili bolnica koje odbijaju da primaju žrtve nasilja u porodici, te besplatna pravna pomoć žrtvama.

„Ovaj zakon je napravio revoluciju u rumunskom društvu, u kojem previše dominiraju patrijarhalni stavovi. Sada je neophodno promovisati zakon u ruralnim područjima kako bi svi naučili kako da se zaštite i kojim institucijama da se požale“, kaže Petru Movila, zakonodavac u rumunskom parlamentu i inicijator zakona, u izjavi za SETimes.

Prema zvaničnim statističkim podacima, prošle godine u Rumuniji je skoro 2.000 ljudi bilo žrtve nasilja u porodici.

U Turskoj svi zdravstveni i socijalni radnici moraju da budu edukovani o zdravstvenim aspektima rodnog nasilja, dok počinioci moraju da uđu u program rehabilitacije. Ženske žrtve nasilja imaju pravo na besplatne zdravstvene usluge.

Pored toga, svaka opština u Turskoj sa 50.000 stanovnika mora da ima bar jedno utočište za zaštitu žrtava nasilja u porodici. Međutim, implementacija toga je spora i u zemlji postoje samo 63 utočišta.

U međuvremenu, broj žena koje se prijavljuju u utočišta kako bi izbegle nasilje u porodici se povećao. Skoro 5.000 žena se obratilo utočištima samo u prvih devet meseci 2012. Prijavljeni slučajevi nasilja u porodici i nasilja nad ženama u Turskoj udvostručili su se u protekle četiri godine. Prošle godine je ubijeno 155 žena.

Linda Fraim sa odseka za za psihologiju istanbulskog Univerziteta Fatih radila je sa žrtvama seksualnog i rodnog nasilja 10 godina. Ona je ukazala na jaz između zakona i implementacije kao na jedan od najvećih problema sa kojima se Turska suočava.

Hrvatska je takođe suočena sa uticajem rodnog nasilja na zdravlje.

Prema kancelariji UNICEF-a u Hrvatskoj, između 2005. i 2009. bilo je 119 ubistava članova porodica, uglavnom žena.

U Hrvatskoj se zdravstvenim efektima nasilja u porodici bave uglavnom organizacije civilnog društva.

Koordinatorka nevladine organizacije Ženska soba Maja Mamula izjavila je za SETimesda je u poslednjih 15 godina dosta toga urađeno da se spreči nasilje nad ženama.

Međutim, kada su u pitanju zdravlje i zdravstvene usluge, Hrvatska nema dovoljno utočišta i mogućnosti za savetovanje, kaže Mamula.

Kako je podvučeno u izveštaju SZO, zemlje treba da edukuju zdravstvene radnike kako najbolje pomoći onima koji su preživeli nasilje, uključujući stvaranje kliničkih i političkih smernica sa efikasnim savetodavnim procedurama i pravilima o poverljivosti.

Fraim kaže da je važno da ljudi koji rade na tom polju budu adekvatno edukovani i da se sprovode efektivna pravila o poverljivosti. U suprotnom, ukazuje ona, ostatak društva bi mogao da žigoše žrtve.

U Srbiji je, prema Programu UN za razvoj, polovina žena bila svedok psihološkog nasilja, a skoro 22 odsto su žrtve psihološkog nasilja. Tokom poslednje tri godine broj prijavljenih slučajeva nasilja u porodici se utrostručio.

U februaru 2010. godine Zdravstveni savet Srbije akreditovao je kurs „Zdravstvene posledice nasilja u partnerskim odnosima“ Autonomnog ženskog centra u Beogradu, sa ciljem uspostavljanja i unapređivanja primarne profesionalne reakcije zdravstvenih radnika na potrebe žena koje iskuse nasilje od svojih partnera.

Slično tome, Srbija je 2011. usvojila Nacionalnu strategiju za sprečavanje i eliminisanje nasilja nad ženama u porodici i u intimnim partnerskim odnosima, što je dokument u skladu sa međunarodnim preporukama, izrađen u bliskom partnerstvu sa relevantnim učesnicima, uključujući građansko društvo i profesionalne mreže.

Dopisnici Pol Čočoju iz Bukurešta, Kruno Kartuš iz Osijeka i Ivana Jovanović iz Beograda doprineli su ovom izveštaju.

Nastavak na Southeast European Times...