Izvor: Kurir, 17.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SVI MOGU DA ME U’VATE ZA K....
Poznata glumica objašnjava kako je živela sa mužem prestupnikom i kako je u Kosovskoj Mitrovici usred bela dana bila na meti vojnika
Sve što je Eva Ras radila u životu, bio je plod otpora na zatečeno stanje. Nimalo joj se nije dopalo ono što je zatekla. Zato je, kaže, prva svukla odeću u našoj kinematografiji, jer se grozila crnih kombinezona i drugih pornografskih pristupa ljubavi. Obnažiti se na filmu, u ono vreme, sredinom šezdesetih, kada su se glumice skidale u >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << kostime sa halterima, sa tek malo spuštenim bretelama - bila je prava revolucija. Eva se smelo skinula gola!
- Drznula sam se i skinula sve te haltere! Pre mene je to uradila samo Brižit Bardo. Pojavila sam se odevena u sopstvenu lepotu. Danas se mnoge glumice svlače, ali ne umeju da se odenu u sopstvenu lepotu!
Danas Eva osluškuje ljude oko sebe i od njih uči kako da glumi, slika i piše. Iako je optužuju da piše autobiografske romane i priče, kaže da sve čini u ime onih koje niko ni za šta ne pita. Kroz njena dela govore oni, jer Bog je odredio Evu da iskazuje njihove tuge i radosti.
Kao komunistički prestupnik, pokojni slikar Radomir Stević Ras i ti često ste ostajali bez posla i hleba.
- Danas mnogi govore da su to bila divna vremana, jer titoizam, komunizam i partizanština nisu ni prestali da vladaju ovim prostorima. Rasa su mnogo puta odvodili od kuće i vraćali ga „celog“. Nikada mi nije pričao pojedinosti, uvek je govorio da je bolje da i on sam zaboravi šta je bilo. Snimala sam film „Dosije pacov“ Mine Đukić u jednoj spolja raskošnoj zgradi, gde je Udba radila. U podrumu za mučenje videla sam malenu ćeliju u kojoj sužanj nije mogao ni da se uspravi ili ispruži, a voda je na komandu mogla da teče niz zidove. Možda su Rasa tamo odvodili, možda je tamo stekao neke od trideset i dva ožiljka koja su prebrojana na njegovom srcu kada je umro u pedesetoj godini života.
Ras je sa Kosova. Tu južnu srpsku pokrajinu nam bukvalno otimaju. Dotiče li te patnja kosovskih Srba?
- Objavila sam 2003. godine roman „Kuća na prodaju“, koji sam pisala u kosovsko-resavskom dijalektu iz dva razloga - da ostavim pisani dokument o tom jeziku koji sam kraj Rasa naučila i kao dokaz moje ljubavi prema Kosovarima. Roman govori o patnjama ljudi koji tamo žive, govori o tome da Tito nije rešavao kosovski problem, kao što nije rešavao nikakve nacionalne probleme. Sve ih je pokrivao lažnim bratsvom i jedinstvom. Posle Tita, njegovi naslednici su huškali jedne ljude protiv drugih. Potreban je veliki potop da spere sve svetske političke prljavštine koje su se tamo nagomilale.
Kako si se osećala u Kosovskoj Mitrovici, pošto su mašinke bile uperene u tebe?!
- Izašla sam na ulicu da telefoniram, jer sam u hotelu bila nedostupna. Sa vojnog vozila koje je uobičajeno patroliralo, usred bela dana, mašinke su bili uperene u mene, kao da sam kriminalac, i to među babama koje su čuvale unuke i drugog sveta koji je obavljao svoje svakodnevne poslove.[ antrfile ]
PRE SVEGA SAM GLUMICA
Osam godina primala je svakojake udarce, ali čvrsto ostala na nogama.
- Sve te nokaute sam primila kao glumica. Zbog toga sam bila, biću i sad sam glumica. Niko me više ne može povrediti! Sad svi mogu da mi „pljunu pod prozor“, ili po srpski „da me u’vate za kurac koji nemam“!
