Izvor: Kurir, 14.Dec.2011, 18:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SVETLOST IZ TAME
Mirko Đokić (60) iz sela Žuč kod Kuršumlije, od kako je pre dvadesetak godina oslepeo, piše poeziju, sakuplja narodne umotvorine, legende, predanja
KURŠUMLIJA - Kako pobediti mrak i samoću? Kako živeti sam u usamljenoj seoskoj kućici koja u jednom trenutku predstavlja slobodu, a već u drugom lični zatvor? Kako prevladati predrasude o hendikepu? Ovo su pitanja koja je pre dvadesetak godina, kad je shvatio da je potpuno oslepeo, sam sebi postavio Mirko Đokić (60) iz >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << sela Žuč kod Kuršumlije. Odgovore na njih Mirko je pronašao u poeziji, koja mu je pomogla, ne samo da u mraku vidi svetlost i pobedi samoću, već i da živi punim plućima.
Poezija je, kako pojašnjava Mirko, odgovor duše na samoću. On sve svoje misli, strahove, želje pretvara u stihove.
- Znao sam da mogu da se snađem u svakodnevnim aktivnostima. Sam perem, kuvam, peglam, cepam drva, održavam higijenu i obavljam sitne popravke po kući - nastavlja ispovest ovaj vedri čovek, koga hendikep nije omeo da živi normalnim životom.
Njegov život u mraku se nastavio baš kako je Mirko predvideo. Zbog predrasuda o hendikepu, komšije su malo po malo prestale da ga posećuju.
- Sa svim komšijama sam u dobrim odnosima. Kad se sretnemo napolju razgovaramo i šalimo se. Međutim, u kuću mi niko ne dolazi - tužno će on.
Osim što mu je poezija pomogla da nastavi život, ona će postati i Mirkova zaostavština.
- Do kraja godine treba da izađe iz štampe moja prva zbirka pesama pod naslovom "Svetlost iz tame". Za izdavanje knjige veliku pomoć mi je pružila Međuopštinska organizacija slepih iz Prokuplja. Ja nemam porodicu, nemam decu, pa će ova knjiga biti sve što će ostati iza mene - kaže Mirko.
Osim što piše poeziju, Mirko sakuplja narodne umotvorine, legende, predanja i sarađuje sa zvučnim časopisima Odjek, Svetlost duše, Riznica, i što je najvažnije - živi život punim plućima.
Gerontodomaćice kao porodica
Kuću Mirka Đokića na brdašcu iznad sela posećuju samo gerontodomaćice Danica Simić i Malina Simović, i to jednom nedeljno.
- One su moja radost i moje oči. Kad one dođu, to je za mene praznik jer su mi njih dve i drugarice i porodica - kaže Mirko Đokić.
