Izvor: B92, 30.Dec.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SVE STO STE ODUVEK ZELELI DA ZNATE O PRANJU NOVCA ...
Guverner Mladjan Dinkic najavio je da se u novogodisnjem paketu novih bankarskih propisa nalazi i Zakon protiv pranja novca. Obican svet ovu bankarsku zavrzlamu najcesce povezuje sa mafijaskim ilegalnim poslovima. Naime, ovu ujdurmu za izbegavanje placanja poreza je zaista izmislio poznati mafijaski knjigovodja Mejer Lenski i obezbedio svom gazdi Bagziju Sigelu da zgrne bogatstvo. Ali, po prici nasih sagovornika bankara, i svako od nas barem jednom je oprao novac i to ne greskom, zaboravljajuci >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ga u nekom od dzepova. Branko Zivkovic, poznati bankarski strucnjak, pranje novca definise na sledeci nacin: "Najjednostavnijim jezikom receno, pranje novca je konverzija ilegalnog novca u legalni. Uobicajeni postupak je da se ilegalno zaradjeni novac uvede u legalne kanale tako sto se polozi na depozit ili na racun nekog fizickog ili pravnog lica", dodao je on.
Profesor bankarstva na beogradskom Ekonomskom fakultetu Zivota Ristic istice dve komponente pranja novca - "radi zarade na izbegavanju poreza i radi ostvarivanja maksimalnih profita". "I u jednoj i u drugoj varijanti, pranje novca je antitrzisna, antisocijalna, antipedagosta i antieticka mera", dodao je on. Ristic smatra da je izvor ove posasti novac u kesu. "Pranje novca se ogleda kroz manipulaciju gotovinom. Gotovina je onaj deo novcane mase koji u pozadini izvrsavanja platnog prometa i sistema placanja, nema nikakve zvanicne dokumente. Ako jedna nacionalna ekonomija u strukturi svoje novcane mase ima vecu kolicinu gotovine svog nacionalnog novca od kolicine ziralnog novca, ta nacionalna ekonomija je podloznija za obavljanje ove inkriminisane radnje".
Prema izjavama domacih bankara, koji su insistirali na anonimnosti, u nasoj zemlji mozete oprati sta hocete i koliko hocete, jer u Jugoslaviji ne postoji propis koji trazi obavezno utvrdjivanje porekla gotovog novca, ma o kolikom iznosu da je rec. Zemlja je, manje-vise, stalno bila gladna deviza, pa je dozvolila i postojanje privatnih racuna u stranoj valuti, ne mareci za poreklo novca. Ali, nasa zemlja je imala jednu veliku manu - novac opran u nasim bankama, zbog sankcija nije mogao legalno da se prebaci na racun u inostranstvu. Sagovornici Radija B92 misljenja su da je eleminisanje ove nedozvoljene bankarske aktivnosti i te kako tezak posao. Branko Zivkovic podseca da nasa zemlja do sada nije imala zakon protiv pranja novca, cak nije prihvatila ni medjunarodne konvencije za borbu protiv ovih malverzacija. On je kaze da se u "normalnim bankarskim sistemima proveravaju okolnosti pod kojima velike kolicine banknota ulaze na neki racun. To je prvi indikator sumnje da je po sredi operacija pranja novca". Zivkovic kaze da je kod nas to tesko izvodljivo "zbog toga sto je veliki deo transakcija izvan sistema regularne cirkulacije, odnosno radi se po principu sa ruke na ruku". "Nisu sve te operacije ilegalne, niti je sav novac koji tako cirkulise prljav novac. Zbog toga je uvodjenje dobre procedure zastite od pranja kod nas jako tesko. Prvo se sav novac koji je u opticaju mora vratiti u normalne kanale. To se moze uciniti pomocu dobrih finansijskih institucija, u koje spadaju i strane banke, a nakon toga, sa ostatkom koji nece uci u regularne kanale, postupati sa potencijalno sumnjivim novcem."
Prema misljenju Zivote Ristica za svaku bankarsku boljku ima leka, pa i za ovu. "Protiv pranja novca se ne bori prinudama i pretnjama, nego trzisnim merama", kaze on. Ristic je naveo da u razvijenim bankarskim sistemima postoje gotovinski limiti. " Njih uvek utvrdjuju centralna banka i kriminalisticka policija" i oni obavezuju svaku poslovnu banku da uplate vece od limita prijavi kriminalistickoj policiji i centralnoj banci. "Kriminalisticka policija i centralna banka imaju zadatak da utvrde izvore tih kolicina novca." Zbog toga se limiti za gotovinska placanja i gotovinske uplate i isplate drze kao najstroza poslovna tajna", kaze Ristic.
Prema Oksfordskom recniku engleskog jezika "pranje novca" se premijerno naslo na naslovnim stranama novina zahvaljuci predsedniku Niksonu i aferi Votergejt. Naime, citava ta operacija finansirana je sa ukupno 730.000 dolara opranih prvo preko raznih americkih banaka, pa advokata u Meksiku Sitiju, da bi se potom pojavile u Majamiju na Floridi. Nikson je zbog toga morao da podnese ostavku, a ironija cele price je u tome sto pranje novca u to vreme nigde u svetu nije bilo protivzakonito. Najnoviji slucaj pranja novca vezan je za Helmuta Kola i ilegalno finansiranje njegove partije.
