Izvor: Kurir, 18.Sep.2010, 08:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SVE BI BILO KAD BI BILO
Znate one emisije „Šta bi bilo kad bi nestalo nafte?“ ili „Šta bi bilo kad nestane ljudi na planeti?“, koje možete da gledate na kablovskoj? Kurir i „Slobodna teritorija“ vam s ponosom predstavljaju jednočinku: „Šta bi bilo kad bi Balkan ostao bez stranog vojnog prisustva?“
Prvi minut bez stranog vojnog prisustva: kupler-majstori, makroi i animir-dame širom bivše Jugoslavije, a naročito u Bosni i Hercegovini, izvršavaju kolektivno samoubistvo zbog iznenadnog nestanka >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << svojih najboljih mušterija.
Drugi minut bez stranog vojnog prisustva: Srbi i Albanci u Kosovskoj Mitrovici uviđaju odličnu priliku da se susretnu na mostu koji deli severni od južnog dela grada i ubiju boga jedni u drugima.
Treći minut bez stranog vojnog prisustva: Albanci proglašavaju celu zapadnu Makedoniju Južnim Kosovom.
Četvrti minut bez stranog vojnog prisustva: SAD i sve zemlje članice EU priznaju Južno Kosovo.
Peti minut bez stranog vojnog prisustva: Bosanci konačno kapiraju da više nema Eufora i da mogu slobodno da nastave tamo gde su stali 1995, 1991, 1945, 1941, 1918, 1914. ili kad god.
Deseti minut bez stranog vojnog prisustva: petnaest godina ipak nije malo i Bosanci se još uvek prisećaju gde su sve zakopali svoje lako i teško naoružanje, kao i gde su sve svojim komšijama poturali nagazne mine.
Jedanaesti minut bez stranog vojnog prisustva: Albanci proglašavaju jugoistočnu Crnu Goru Zapadnim Kosovom.
Dvanaesti minut bez stranog vojnog prisustva: SAD i sve zemlje članice EU priznaju Zapadno Kosovo.
Trinaesti minut bez stranog vojnog prisustva: konačno počinje opšti rat u Bosni i Hercegovini Srba protiv Hrvata, Srba protiv Bošnjaka i Bošnjaka protiv Hrvata, ovog puta bez pomoći Srbije, Hrvatske i zapada, s obzirom na to da je nestanak stranog vojnog prisustva predsednike Tadića i Josipovića zatekao kako se (opet) sunčaju na Brionima.
Četrnaesti minut bez stranog vojnog prisustva: rat u Bosni se završava, s obzirom na to da zaraćene strane nema ko da potpiruje, loži i dotura im municiju.
Petnaesti minut bez stranog vojnog prisustva: Kosovo, Južno Kosovo i Zapadno Kosovo u potpunosti su etnički očišćeni i svi Kosovari konačno imaju priliku da jedni s drugima žive srećno i dugovečno.
Šesnaesti minut bez stranog vojnog prisustva: počinje opšti rat na celom Kosovu zbog sukoba dva suparnička narkokartela, nedostatka ideala i viška nezaposlenih mladih i besnih Kosovara, koji jedva da se sećaju kako su u bliskoj prošlosti (sedamnaest minuta) u njihovoj zemlji živeli (ne toliko) brojni narodi, (ne baš) srećno i u slozi, ali tako to ide kod nacija sa povećanim natalitetom, gde se generacije brzo smenjuju.
Sedmi dan bez stranog vojnog prisustva: svi narodi na nekadašnjim zaraćenim teritorijama SFRJ, uključujući i Albance, žive u slozi i beskrajnoj sreći. Hrvati pomažu Srbinu kad mu pukne guma na putu ka Makarskoj, Albanci i Srbi zajedno diluju kokain i heroin (za konzumente sa prostora bivše SFRJ besplatno), a Slovenci mole da se priključe ovoj veseloj bratiji, pre svega da ne bi morali da uleću s kešom raspalim Špancima, Portugalcima, Italijanima i ostalim uveocima Evrozone.
Šta se to desilo između sedamnaestog minuta i sedmog dana posle nestanka stranih trupa s teritorija Kosova, Makedonije i BiH? Ne, odgovor nije u besplatnoj gudri. Majke mi, nije.
