Izvor: Večernje novosti, 04.Avg.2019, 20:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

SUSRET SA ISTORIJOM: Kralj Milan hteo da proda Srbiju Austriji

Da li su dvojica kraljeva iz loze Obrenovića bila rumunskog porekla. Blago i raskošan život srpskom vladaru su bili važniji od krune i otadžbine UVEK kada mislimo da je neki krupan istorijski događaj, bilo tragičan, bilo trijumfalan, prouzrokovala i potpuno oblikovala volja jedne ili nekoliko osoba, grešimo, ma koliko nam izgledalo da je to tako. Još od herojskih antičkih vremena pojedinac i njegova volja su u smislu determinatora istorije bili i ostali u istom času >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << i sve i ništa. Društvo je odavno, a posebno u zahuktala dva poslednja veka, postalo čudovišno složen i osetljiv sistem, a uz to je zadržalo onu još za prvobitnu političku zajednicu karakterističnu ranjivost i osetljivost narušavanja tokova sopstvenog življenja, čak i aktom nekog pojedinca. Skloni smo i da zaboravljamo da postoji niz okolnosti i procesa koji usmeravaju tokove događanja u društvu i koji utiču na živote pojedinaca bar onoliko koliko i akti moćnih pojedinaca na te tokove. Jedan od takvih slučajeva sigurno je i vrednovanje uloge kralja Milana Obrenovića u jednom događaju kada je, početkom juna 1885. godine (po novom kalendaru), ponudio Srbiju i presto Beču na raspolaganje, a zauzvrat tražio da dobije veliko grofovsko imanje za sebe i svog sina Aleksandra ("Istorija srpskog naroda", grupa autora, SKZ, šesta knjiga). PREDISTORIJA ovog čina doseže do odluke Berlinskog kongresa 1878. godine, kojom je Kneževina Srbija dobila nezavisnost i proširenje na Vranjski, Niški, Pirotski i Toplički okrug. Blagonaklon stav Rusije u stvaranju sanstefanske Bugarske, nauštrb srpskih teritorija, kneza sve više okreće prema Austrougarskoj i on šalje prvu delegaciju da povede pregovore sa austrougarskim dvorom. Na čelu delegacije se nalazio Jovan Ristić. Vođa liberala obavezao se da u ime Srbije sa Austrougarskom zaključi trgovački ugovor koji je podrazumevao i izgradnju železničke pruge. Železnička konvencija je potpisana 28. marta 1880. godine. Knez Milan, iako duboko uvređen držanjem Rusije prema Srbiji, ipak odlazi 1881. godine u zvaničnu posetu ruskom caru Aleksandru III Romanovu. U Petrogradu je primljen dosta hladno. Rusi su još jednom potvrdili svoje stavove sa Berlinskog kongresa. Po povratku iz Petrograda, knez Milan svraća u Beč i dogovara se o početku pregovora o trajnom političkom savezu sa Austrougarskom. Kralj Milan u Carigradu Taj dokument je bila čuvena Tajna konvencija, koju je u Beogradu potpisao Čedomilj Mijatović 16. juna 1881. Tajna konvencija je podrazumevala uzajamnu i prijateljsku politiku Srbije i Austrougarske, kojom se Srbija obavezala da na svojoj teritoriji neće dozvoljavati bilo kakav politički rad protiv Austrougarske monarhije i širenje ideja o ujedinjenju svih Južnih Slovena u jedinstvenu državu. Zauzvrat, Beč je obećao da će podržati kod drugih sila proglašavanje Srbije za kraljevinu. Posle ovog sporazuma, prva mera je usledila od predsednika ministarskog saveta Mihaila Piroćanca koji je knezu Milanu podneo ostavku svoje vlade, koja nije prihvaćena. ODMAH po proglašenju Milana Obrenovića za kralja Srbije, počeo se naglo menjati politički život u zemlji. Narod je počeo da bude nezadovoljan vladavinom novopečenog kralja. Bojeći se narodnog nezadovoljstva, a i zbog nabavke novih pušaka, kralj Milan se pozvao na pravo da osnuje stajaću vojsku i naredio da se pokupi oružje od naroda i stavi u magacine. Radikali su se žestoko suprotstavili ovoj odluci. Seljaci Timočke Krajine, po nagovoru Radikalne stranke, odbili su da predaju oružje. U okolini Zaječara i Knjaževca 1883. izbila je Timočka buna, koju su kralj Milan i vojska ugušili. U međuvremenu, kraljeva politika prema Sofiji počinje sve više da se zaoštrava. Dolazi do prvih ozbiljnijih čarki sa Bugarskom koja je na svojoj teritoriji prihvatila neuhapšene učesnike Timočke bune predvođene Nikolom Pašićem. POSLE Timočke bune kralj Milan pored političkih, doživljava i nekoliko ozbiljnih porodičnih potresa. Sve češći su sukobi s kraljicom Natalijom. Svađe su bile svakodnevne i neprestane. Do burnih razmirica dolazilo je zbog kraljičinog sve otvorenijeg rusofilstva, zatim, i oko vaspitavanja prestolonaslednika Aleksandra. Postoji i nekoliko pisama u kojima je predmet rasprave kraljeva austrofilska politika i kraljičino rusofilstvo. Na sve ovo trebalo bi dodati i kraljeve ljubavne avanture.Milan, Natalija i Aleksandar Milana hvata panika posle signala iz Petrograda, da iza braka Petra Karađorđevića sa najstarijom ćerkom knjaza Nikole Petrovića - Zorkom, direktno stoji ruski dvor, da su ruski agenti bili umešani u Timočku bunu i da timočki pobunjenici, koji su prebegli u Bugarsku dobijaju novac od Slavjanskog dobrotvornog komiteta u Petrogradu. Panično stanje srpskog kralja pojačano je posle susreta careva Nemačke, Rusije i Austrougarske, negde u Poljskoj, septembra 1884. On je očigledno dobio pogrešne informacije da je na tom carskom samitu došlo do dogovora o deobi Balkana između Rusije i Austrougarske. Ako se svemu ovome dodaju Milanove redovne novčane nevolje, onda donekle postaje jasno njegovo duboko ubeđenje da mu ove nevolje mogu rešiti samo Austrijanci.ŽENA KOD MUŽA BEZ MUŽA MARIJA Katardži bila je žena kod muža bez muža. Upoznala se s Raznovanom kad joj je muž bio u zatvoru, "bila je milosnica kneza Kuze, to je zabeležila već i istorija, jer je tu kod njega i nađena kad su knezu Kuzi iznudili ostavku na presto". "Postalo je tako i rodilo se jedno dete, koje je poslato u Pariz na nauke, i tu u školske knjige upisano kao Emil Raznovan" - zapisano je početkom prošlog veka u listu "Samouprava". I TAKO se naš kralj, rastrzan svim ovim problemima, početkom juna 1885. godine obreo kod Kevenhilera, austrougarskog poslanika u Beogradu, s poverljivim predlogom da se postojeći tajni ugovor između Srbije i Beča proširi za još pet tačaka u kojima on nudi srpsku krunu Habzurgovcima. Poslaniku Kevenhileru, kada je video Milanov predlog, odmah je bilo jasno da ga njegova vlada neće ozbiljno shvatiti i pokušao da napiše novu ublaženu verziju ovog predloga. On je ponudu srpskog kralja doživeo "kao čin nervno obolelog čoveka i preporučivao je da mu valja davati nešto za stišavanje nerava". Međutim, tadašnji austrougarski ministar inostranih dela, graf Kalnoki, nije hteo da razgovara ni o prerađenom tekstu svog poslanika iz Beograda. On nije video u kralju Milanu nervno bolesnog čoveka, nego "neizlečivog raspikuću, koji je, zbog velike novčane oskudice u koju je zapao, gotov da svoja vladalačka prava, pa s njima i svoju zemlju, proda za dobre pare Austriji." (Slobodan Jovanović). DESETAK godina pre ovih pokušaja kralja da se ratosilja prestola, Srbijom, a bogme, i po petparačkim listovima evropskih prestonica počela je priča o njgovom nesrpskom poreklu. Po tim navodima Milan je bio sin Marije Katardži, ćerke rumunskog majora, i izvesnog Rumuna po imenu Raznovan. Po ovim tvrdnjama Milan se rađa u vreme kada Marija Katardži već godinama nije "živela sa svojim zakonitim mužem - Jevremom Obrenovićem". Govorilo se kako se kralj Milan, kada je kao dečak doveden u Beograd, "po vazdan, po dvorskoj bašti zabavljao sekući po polovini žive žabe, bez sumnje sabljom koja ga je docnije trebala proslaviti na bojnom polju Slivnice".Milan polaže zakletvu pred sinom Šta se zapravo dešavalo tih godina u maloj Srbiji, još nepriznatoj državi i otkud sva ta nagađanja o Milanovom poreklu. Neposredno posle ubistva kneza Mihaila, privremeno namesništvo sazvalo je Veliku narodnu skupštinu kako bi se izabrao novi vladar. Njihova namera je bila da kneževski presto preuzme Aleksandar Karađorđević. Tada na scenu stupa Milivoje Petrović Blaznavac, ministar vojni, i uz pomoć vojske iz beogradskog garnizona u igru ubacuje svog kandidata. Pročitajte još: SUSRET SA ISTORIJOM: Kralj Aleksandar maštao o Ruskinji, a oženio se Rumunkom U PARIZU pronalazi Emila Raznovana, odnosno Milana Obrenovića i "oglašava ga za kneza Srbije". Da bi se dokazalo da je Emil Raznovan zapravo Milan Obrenović i da se o njemu starao knez Mihailo, a ne knez Kuza, "ocepljen je list školske knjige i nov prilepljen. Motiv čuvenog Blaznavca za ovaj potez je srodstvo njegove žene, Katarine Konstatinović, sestre od tetke kralja Milana. Tako je novi vladar stigao u Beograd 11. juna 1868. A do njegovog punoletstva Srbijom će, gotovo despotski, vladati narečeni Milivoje Petrović Blaznavac. Mnogo godina kasnije, posle Majskog prevrata i ubistva kralja Aleksandra i kraljice Drage, Stojan Protić u radikalskom listu "Samouprava" objavljuje seriju članaka o dinastičkom zamešateljstvu Obrenovića. On piše da majka kralja Milana nije bila supruga Jevrema Obrenovića, već venčana žena sina Jevrema Obrenovića, Miloša, kapetana rumunske vojske. Dalje navodi da je taj "Miloš Obrenović živeo raspojasano i zbog neplaćenih dugova dopadao i tamnice u okovima, a uza sve to bio i notorno bolestan čovek od koga nema i ne može biti zdrava poroda".

Nastavak na Večernje novosti...