Izvor: B92, 15.Sep.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
'STRATEGIJA REFORMI - RAME UZ RAME'
Za opstanak i razvoj Srbije neophodne su korenite promene, ali reformisticki pokusaji sadasnjih vlasti suocavaju se sa brojnim teskocama, koje su delom nasledjene, a delom su i proizvod novonastalih okolnosti. Ovo je jedan od zakljucaka konferencije koju je, pod sloganom 'Strategija reformi - rame uz rame', u subotu u 'Sava Centru' organizovao Centar za liberalno-demokratske studije iz Beograda. Vecina ucesnika, medju kojima su bili jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica, premijer Srbije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Zoran Djindjic, potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus i srpski ministar finansija Bozidar Djelic, saglasna je da se najveci problemi za reforme u Jugoslaviji i Srbiji mogu podeliti na politicke i ekonomske, javlja dopisnik B92, Nikola Tomic.
Nepostovanje Ustava je postalo navika, a politicka nestabilnost je konstantna. Prema recima Vojislava Kostunice, ma koliko Ustav i zakoni bili neodgovarajuci i mozda pogresni, oni se moraju postovati, a brzina reformi ne moze biti izgovor za njihovo krsenje. 'Ustav i zakoni moraju se postovati, dok se ne promene, a menjati se mogu samo u legalnom i legitimnom postupku. Sve drugo, ma kako se pravdalo razlozima ove ili one svrsishodnosti, bio bi cin politicke samovolje, sto bi pre doprinelo povecanju nereda, nego reformi i stabilizaciji uredjenja,' rekao je Kostunica.
Potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus smatra da ekonomske reforme moraju biti sveobuhvatne, brze i otporne na politiku. To, medjutim, trenutno nije moguce, tako da je za uspeh reformi neophodno ubrzati ustavna resenja, reformu sudstva i zakonodavne aktivnosti. Neophodan je i politicki konsenzus koji, smatra Labus, trenutno ne postoji. Republicki ministar finansija Bozidar Djelic takodje zahteva svojevrsnu 'siroku koaliciju', koja bi udruzila razlicite drustvene slojeve oko zajednickog cilja, a to su napredak drzave i drustva. Oko ovog cilja moguce je okupiti trenutno suprotstavljene snage na politickoj sceni, konzervativce i liberale.
'Ja mislim da, ni u kom slucaju, ne mozemo imati veliki pomak, ako ne dodje do sireg koncenzusa izmedju, hajde da kazem, nesto konzervativnijih slovenackih dusa i mozda nekih koje su nesto progresivnije i liberalnije... Jednostavno, postoji paradoks reformi, a to je da u uspesnoj reformi, koja je korenita i brza, bas ti konzervativni elementi dobijaju relativno najvise, ako ta reforma uspe,' smatra Djelic.
Djelic takodje optimisticki gleda i na DOS, kao vladajucu koalciju koja u sebi okuplja heterogene opcije i unutar koje se, u nedostatku odgovarajucih mehanizama, stvara sistem medjusobne kontrole. 'Sasvim je dobro da koalicioni partneri gledaju jedni druge, i ako pogledate razne price, i o korupciji, u onom momentu kada nemamo dobro razradjene mehanizme finansiranja politickih partija, mislim da je u ovom momentu to jedan veoma dobar kontrolni mehanizam koalicionih partnera, a reforma moze samo da pobedi sa time,' rekao je Djelic.
Predsednik Kostunica smatra medjutim da je DOS postao snaga koja prevazilazi sve institucije i koja bi trebalo da se suoci sa izborima. 'Aktuelno stanje, nadam se, privremeno, kada se o Srbiji radi, karakterise i odlucivanje u okvirima vladajuce koalicije kao obavezujuce za sve predstavnicke, izvrsne, upravne, pa i sudske ograne vlasti. Sem toga, i Savezna i republicka skupstina deluju u nekoj vrsti straha od sopstvene privremenosti. Uopste, taj strah od izbora, koji se takodje pravda toboznjom nemogucnoscu reformi, ako se izbori odrzavaju, opet je izraz predstave o partijskoj drzavi. Zasto bi izbori kocili i sputavali ista sto je dobro?' zakljucuje Kostunica.
'Srbija se nalazi u procepu izmedju tri zahteva javnosti, koji su medjusobno suprotstavljeni', konstatuje republicki premijer Zoran Djindjic. Sa jedne strane, imamo zahtev za brzim i korenitim reformama, a sa druge imperativ da sve ostane u okviru zakona. Takodje, javlja se problem kako promeniti institucije i Ustav, kao okvir za sistemske zakone. 'Kada znamo sta je nas zeljeni cilj, svaka dilema je lazna', navodi Djindjic. 'Da li cemo da licemerno trazimo ono nemoguce, naime da neko tu kvadraturu kruga resi, ili cemo da se ponasamo kao jedan narod u jednom prelaznom periodu koji svoj osnovni zadatak vidi u resavanju problema i formiranju dnevnih koncenzusa i trazenja oslonca u nekim vrednostima, proverenim, koje ne smeju da budu dovedene u pitanje, i da prakticno postavi svoju viziju, svoj cilj - priblizavanje i harmonizaciju sa Evropskom zajednicom, kao merilo za procenu i tih dnevnih dogadjaja?! Da ne procenjujemo nasu dnevnu politiku na osnovu toga koliko je ona zasnovana na nekim zatecenim stanjima, nego u kojoj meri ona nas priblizava zeljenom,' rekao je Djindjic.
