Izvor: Politika, 11.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
STRAH OD ULJEZA
Saplitanje demokratije U vreme velike kuge Evropom je zavladao strah od uljeza. Smrt nije zaobilazila nijedna vrata, nije se više imalo gde sahranjivati i utvrđeni gradovi pomno su pazili da im neoprezno propušteni stranci ne unesu zarazu.
Kao i svaki strah, i strah od zaraze je u ondašnjem društvu uzrokovao teške posledice. Na primer, ispoljavanje agresije prema najbližim ukućanima – kada nije bilo razloga da se kuga pripiše strancima.
Srednji vek je odmaglio, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << fenomen masovnog straha opstaje, mada uvek s nekim novim povodom. U vreme hladnog rata strahovalo se od uništenja nuklearnim oružjem. Današnja štampa – osetljivi prst na pulsu čovečanstva – vrvi od izraza raširenog straha od terora. Ne bez razloga, ali postoji osećaj da se iznova vrti onaj film straha od kužnih stranaca.
Dabome – i ovoga puta sa najtežim društvenom posledicama. Kada želi da putuje, čoveka, na primer, probiju zracima do srži kostiju, pa njegova, nekada zakonom zaštićena i neprikosnoveno samo njegova lična, faktografija sada završava u nekakvom elektronskom "mozgu" – s monstruoznom namenom da se na planeti kontroliše sve što miče. Žrtva snimanja – građanin lako posle toga može uvek biti identifikovan, lociran i, u slučaju da "neko gore" sumnja u "terorizam", hitnut i pogođen.
Između Evrope i SAD upravo traje nagađanje o količini tog "rendgen-materijala" putnika, propuštenog "globalnom mozgu". "Mozak" zahteva, Evropa se usteže. Neznano veliki broj "sumnjivih" uhvaćen je i odveden u centre CIA za isleđivanje, a mali je broj onih koji su posle brutalnog ispitivanja izvedeni i na suđenje. Znači, postoji mogućnost "greške u proceni". Koliki će biti procenat pogrešno osumnjičenih na kraju potere za teroristima?
Ovako ili onako, miriše na "zbogom idealizovana demokratijo". Nismo joj se ponegde još ni primakli, a već joj s mukom dodaju veštačko disanje i u njenim nekada najjačim uporištima. Ohrabruje jedino to što o tome i svemu drugom, uključujući i prizore mučenja "sumnjivih", ipak doznajemo iz javnosti tih tvrđava gde se disanje pridodaje.
Strah od "terorizma" jeste strah od siromašnih i dugo će trajati. Dve trećine ljudskog roda ima osećaj svoje humane, materijalne i političke degradacije. Mlađi deo te populacije sklon je uverenju da se stanje stvari ne može promeniti dejstvom kroz institucije – zato što su nereprezentativne.
Masovno osvešćivanje "robova" je, ko zna, možda neželjeni nusprodukt svetske "demokratizacije vesti", Interneta. Prvi put je jedna tribina dostupna svima u svetu. Ne mora se više putovati da bi se bilo sa istomišljenicima. I sledbenici i protivnici su tu, na mreži. Mreža je oruđe olakšane organizacije.
Hezbolah u Libanu ima ćelije u Latinskoj Americi. Možda oni tamo nisu Palestinci, ali dele uverenja ovih u Libanu i prihvataju njihove ciljeve!
Virtuelne formacije izrastaju u snagu realne akcije. Napad može biti na međusobno krajnje udaljenim tačkama istovremeno. Čak i na različitim kontinentima. Prvi put postoji rat objavljen "teroru", nečem krajnje apstraktnom. Tuče se po frontu teško uočljivog neprijatelja.
Situacija podseća na predrevolucionarnu. Manji broj grupa i pojedinaca nastoji da osvoji poziciju avangarde, računajući s masama razočaranih u institucije. Religija je pogodan mobilizacioni teren, nudi argument za tezu o "ratu civilizacija", ali pozivi protiv neokolonijalizma, za ovladavanje nacionalnim resursima i rušenje "nepravednog svetskog poretka", više su politički nego verski ciljevi.
Elementi "mreže" su raznorodni. U Iraku i u Avganistanu ratuju. U Evropi demonstriraju zbog "karikatura" u Danskoj, zbog predavanja pape Benedikta u Regensburgu, zbog opere u Nemačkoj... U Engleskoj bivši ministar Stro mora da se brani, jer mu se javnim nezadovoljstvom uskraćuje pravo da kaže, da pojavljivanje pod zarom i feredžom nije u tradicijama Engleske. Zašto protestuju? Zbog toga što Stro, onim što je rekao, ne uvažava da je Engleska i zemlja muslimana. Muslimani uživaju prava britanske zajednice, ali kod Britanaca insistiraju na pravilima svoje zajednice. Ako želi da ostane demokrata po svome, Stro bi, izgleda, morao i kod kuće da poštuje ono što važi daleko od Engleske, možda u Aziji ili na Bliskom istoku. U protivnom...
Dok ne pronađe odgovor, Evropa se uvlači u sebe i žuri da zatvori kapije. Čini se da će potrajati dok se pribere.
Petar Popović
[objavljeno: ]
