Izvor: B92, 06.Mar.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
STIGLIC ZA B92 O EKONOMSKOJ POLITICI
Poznati ekonomista iz Sjedinjenih drzava, profesor na Univerzitetu Stenford i bivsi potpredsednik Svetske banke Dzozef Stiglic stigao je u posetu Jugoslaviji kao gost Centra za proucavanje alternativa. Stiglic ce u razgovorima sa jugoslovenskim ekonomistima i predstavnicima vlasti izneti svoj pogled na ekonomske reforme koji se razlikuje od taktike "sok terapije", koja je primenjivana u mnogim zemljama bivseg sovjetskog bloka. Sa profesorom Stiglicem Radio B92 je uradio kratki intervju, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << a prvo pitanje je bilo koji je cilj njegove posete Jugoslaviji.
Stiglic: Dosao sam da bih razgovarao o opstim temama ekonomske politike. Jugoslavija je na pragu kriticnog vremena u kojem treba da se transformise u trzisnu ekonomiju. Povoljno je to sto moze da uci iz primera susednih zemalja koje su kroz slicne probleme prolazile u protekloj dekadi. Bilo bi dobro kada bi iz tudjih iskustava izbegla neke greske koje su druge zemlje ucinile.
B92: O kakvim se greskama radi?
S: U mnogim zemljama istocne Evrope tranzicija je vodila smanjenju plata i ogromnom povecanju siromastva i nejednakosti. Ocekivanja od trzisne ekonomije nisu ispunjena. Ipak, postoje i uspesni primeri Poljske i Slovenije. Iskustva u tranziciji dovela su do toga da sada postaje opste prihvaceno da tzv. "sok terapija" nije lek za sve. Tacno je da je merama makroekonomske politike potrebno eliminisati hiper-inflaciju, ali drugi aspekti "sok terapije" kao sto su drasticno smanjenje troskova javnog sektora i opsta privatizacija nisu doprineli razvoju ekonomija u tranziciji. U zemljama kao sto je Poljska, gde su promene bile postepene, gde je vodjeno racuna o socijalnom faktoru, rezultati tranzicije mnogo su bolji nego na primer u Bugarskoj i Rumuniji, zemljama gde su Medjunarodni monetarni fond i Svetska banka insistirali na "sok terapiji" i opstoj privatizaciji kada su strane firme kupovale fabrike, a potom njihovu imovinu prebacivale u inostranstvo.
B92: Bili ste potpredsednik Svetske banke, da ste sada savetnik u jugoslovenskoj vladi sta bi ste im preporucili da zahtevaju u pregovorima sa MMF-om i Svetskom bankom?
S: Prvo bih ih podsetio da te medjunarodne institucije nisu monolitne, pogotovo Svetska banka. To znaci da i u njima postoji sukob misljenja i interesa. Vazno je dakle imati argumente za svoje ideje koje ce biti prezentovane medjunarodnim pregovaracima. To je pogotovo vazno sada kada je postalo opste prihvaceno da se mnoge od preporuka koje je su MMF i Svetska banka davali pre recimo 8 godina nisu dobro pokazale. Na primer vaucersku privatizaciju u Ceskoj mnogi danas vide kao katastrofu. Znaci postoje mnoge lekcije koje su medjunarodne finansijske institucije trebalo da nauce. Smatram da su mnogi ljudi u tim istim organizacijama naucili te lekcije i da ih na to treba podsetiti. Mozda najvaznija stvar za uspeh tranzicije jeste stvaranje novih radnih mesta i novih preduzeca. To se ne moze podstici bez kredita i bez povoljnih kamatnih stopa. Cak i u razvijenoj ekonomiji kakva je americka, nove poslove nemoguce je stvoriti uz visoke kamatne stope od 20 ili 30 procenata. Javnost u SAD se uzbudi i kad kamatne stope skoce na 3,4, ili 5 procenata. A zamislite kakva bi propast bila kad bi takav trend bio odrzavan u ekonomiji u razvoju u kojoj cak i ne postoje banke ili institucije koje su voljne da daju kredite.
B92: Da li ste vec razgovarali sa nekim iz jugoslovenskih vlasti?
S: Sa potredsednikom savezne vlade Miroljubom Labusom razgovarao sam u Davosu. Zapoceli smo diskusiju o mnogim pitanjima vezanim za tranziciju i politicku podrsku ekonomskim promenama. Ipak, svaka zemlja ima jedinstveno svoje probleme i strani savetnici ne mogu da ih rese, vec samo da prenesu svoja iskustva o uspesima i neuspesima tranzicije u drugim zemljama.
B92: Sta ce po vasem misljenju od Jugoslavije zahtevati predstavnici Medjunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke?
S: To cete njih morati da pitate, ipak jasno je da je krajnji cilj svih ukljucenih u pregovore brz oporavak privrede. Mislim da se o zahtevima jos diskutuje. Osnovni problemi tranzicionog programa bice kolicina restriktivnosti u monetarnoj politici, rezim kamatnih stopa, brzina i forma procesa privatizacije, obim liberalizacije finansijskog trzista i trgovine. To su pitanja koja su tradicionalno bila predmet razgovora predstavnika MMF-a i Svetske banke sa predstavnicima lokalnih vlasti. Uz toliko ocigledne neuspehe u zemljama koje su pratile uputstva medjunarodnih finansijskih organizacija, sada postaje sve jasnije da je pre svega potrebno spovesti neke druge mere, kao sto je na primer stvaranje zakonske strukture koja bi regulisala kretanja u ekonomiji. Ono sto se desilo u Rusiji, neka vrsta mafijaskog kapitalizma, je primer sta se moze desiti ukoliko se mere "sok terapije" primene bez zakonske infrastrukture. Danas 40 odsto ruskog stanovnistva zivi u siromastvu, dok je na pocetku tranzicije socijalno ugrozenih bilo samo 2 posto. Tranzicija u trzisnu ekonomiju jeste neophodna stvar za postizanje bogatijeg drustva, ali pitanje je kako je sprovesti.
B92: Ukoliko "sok terapije" bude primenjena u Jugoslaviji, sta u najgorem slucaju moze da se desi?
S: Kad me neko pita da li situacija moze da bude gora, ja mu uvek kazem da moze. Rusiju sam naveo kao negativan primer, ali postoje zemlje koje su pripadale Sovjetskom savezu u kojima su plate jos manje, a siromastvo vece. Obelezja neuspesne tranzicije su unistenje srednje klase i nedostatak vladavine zakona i poretka. Mafijaski kapitalizam ne privlaci strane investicije. To su velike opasnosti "sok terapije".
B92: Sa ili bez "sok terapije" ekonomijama u tranziciji potreban je svez novac. Odakle ce on doci?
S: Novac bez sumnje olaksava neke stvari, ali neke stvari je moguce postici i bez njega. Poljska je, na primer, brzo eliminisala hiper-inflaciju, ali je zadrzala blagi porast cena od 15-20 odsto na godisnjem nivou. Dalje, nisu odmah izvrsili privatizaciju, vec su to cinili postepeno. Doveli su strani menadzment i pokusali da stvore institucionalnu i zakonsku infrastrukturu za podrsku ekonomiji u razvoju. Orijentisali su razvoj prema Evropskoj uniji i s vremenom liberalizovali trgovinu. Malo po malo sticali su sve vise atributa trzisne ekonomije. Ovde volim da povucem analogiju na Ezopovu basnu o kornjaci i zecu, kada zec brzo trci ali ne stize nigde, dok kornjaca polako dobija trku. Poenta je da Poljska, Madjarska i Slovenija koje su sporije usle u promene sada postaju prave trzisne ekonomije i daleko su ispred ekonomija u kojima je sprovedena "sok terapija".
B92: Da li postoji mogucnost da ljudi iz bivseg jugoslovenskog rezima sa svojim novcanim sredstvima u i van zemlje postanu novi kapitalisti?
S: Nisam dovoljno upoznat sa cinjenicama o takvim novcanim sredstvima i verovatno niko o tome nema tacne podatke. Mislim da je za Jugoslaviju bitno da se usresredi na buducnost, na stvaranje novih preduzeca i radnih mesta.
B92: Da li to znaci da nije bitno odakle novac dolazi?
S: Mislim da takve stvari mogu da se rese na duge staze stvaranjem klime pravicnosti i jednakosti progresivnim oporezivanjem. Mnoge zemlje su se suocavale sa problemima iz proslosti, i svaka od njih mora da se sa takvim problemima suoci na svoj nacin. Iz ekonomske perspektive, koja je samo jedan od aspekata, kriticna stvar je izbeci stvaranje oligarhije i nejednakosti kakva postoji u Rusiji i nekim zemljama bivseg Sovjetskog saveza. Takve tendencije ugrozavaju ideju drustva socijalne pravde.
