Izvor: B92, 03.Jan.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
STECAJ ZA CETIRI BANKE
Beograd -- Savet Agencije za sanaciju i likvidaciju banaka predlozio je Narodnoj banci Jugoslavije da otvori stecaj nad Beogradskom bankom, Jugobankom, Investbankom i Beobankom, a predsednik Jugoslavije Vojislav Kostunica primio je predstavnike sindikata finansijskih organizacija, koji su ga upoznali sa posledicama pokretanja stecaja nad cetiri velike domace banke.
Kako je saopsteno iz Kostunicinog kabineta, predstavnici sindikata obavestili su predsednika o razgovorima koji su >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << prethodili stecajnom postupku, objasnili proceduru koja je primenjena prilikom preuzimanja banaka i ukazali da Narodna banka Jugoslavije nije postovala ranije prihvacene dogovore sa sindikatom.
Predsednik Sindikata finansijskih organizacija Milan Alempijevic saopstio je, obracajuci se radnicima Investbanke, da je Kostunici preneo poruku zaposlenih u bankama, da se stecajni postupak prekine i da se do daljeg uvede moratorijum na zatvaranje banaka: "Trazili smo da se formiraju ekspertske grupe koje ce analiziraju pravo stanje u svim bankama, a da se u medjuvremenu uradi koncept srpskog bankarstva." Alimpijevic je rekao i da je predsednik Kostunica bio "vidno iznenadjen svim ovim desavanjima" i da je konstatovao da je ovaj potez izveden "bez koncepta".
Prethodno se nekoliko stotina radnika Investbanke zakljucalo u prostorije centrale te banke i nije dozvolilo stecajnom upravniku da udje u zgradu. Oni su za B92 rekli da nece izlaziti iz Investbanke sve dok se ne promeni odluka Agencije za sanaciju banaka: "Mi smo okupirali zgradu do 31. januara, sutra cekamo odgovor gospodina Kostunice. Nadamo se da ce on staviti moratorijum na ovu nepravednu odluku. U slucaju da uspeju da izvrse likvidaciju, protestovacemo i na ulici."
Predsednik Jugoslavije Vojsilav Kostunica pozvao je, povodom likvidacije 4 beogradske banke, guvernera Mladjana Dinkica i republickog ministra finansija Bozidara Djelica na sastanak.
U izjavi za B92 Dinkic kaze da je prihvatio poziv Vojsilava Kostunice ali da taj sastanak nece nista promeniti. "Stecajni postupak je proces koji se ne moze prekinuti, kaze Dinkic, naglasavajuci da on i Djelic idu na sastanak kako bi jugoslovenskog predsednika detaljnije informisali o likvidaciji 4 beogradske banke: "Cilj nam je da uverimo predsednika da je to bilo jedino moguce resenje, da nemamo 8,3 milijarde maraka da saniramo te banke, a da ce svi deponenti banaka koji imaju svez novac biti kompenzirani iz budzeta."
Zbog odluke o likvidaciji banaka, savezni minsitar finansija Jovan Rankovic zatrazio je sastanak sa Kostunicom, jer kako kaze, radi se o dramaticnoj situaciji sa nesagledivim posledicama. On takodje kaze da predsednik Jugoslavije moze da "stavi veto na takvu odluku" Agencije za sanaciju banaka: "Bilo dobro i da se onda organizuje jedna ozbiljna diskusija, da se sacini opsezna analiza svake banke ponaosob, i da se utvrdi mogucnost saniranja, kao i svi aspekti u vezi sa eventualnim stecajem."
Jovan Rankovic, takodje smatra da je pre donosenja odluke o likvidaciji 4 beogradske banke, trebalo izvrsiti, kako kaze, svestranu analizu finansijskog polozaja banaka i preduzeca.
Sa druge strane, Mladjan Dinkic kaze da je Jovan Rankovic u najmanju ruku nekorektan ovakvim izjavama. "Clan Saveta Agencije za sanaciju banaka je predstavnik saveznog minsitarstva finansija, gospodja Lepa Kelecevic, koja je, kako Dinkic naglasava, prisustvovala svim sastancima: "Sest od sedam clanova Saveta Agencije je glasalo za odluku o stecaju ove cetiri banke, i to gospodin Labus, premijer Dragisa Pesic, Bozidar Djelic i dva vice guvernera Narodne banke, Vesna Arsic i Radovan Jelasic, kao i gospodin Rajkovic, direktor Savezne komisije za hartije od vrednosti, dok je predsednica Saveznog ministarstva finansija, gospodja Kelecevic, bila uzdrzana." Reagujuci na Rankovicevu izjavu da prethodno nije bila izvrsena podrobna analiza Dinkic je rekao da je "Narodna banka Jugoslavije godinu dana detaljno analizirala stanje u ovim bankama. Mi imamo sve originalne podatke iz knjigovodstvene dokumentacije preduzeca. Posle svih ovih analiza nakon godinu dana mi smo doneli ovako tesku odluku, a to sto gospodin Rankovic nije bio ukljucen to je njegov licni problem, jer da je hteo mogao je."
Potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus istakao je da banke koje su u stecajnom postupku nisu imale svoj kapital i da su morale da pozajmljuju skupa sredstva i koriste obaveznu rezervu. Mesecno je svaki zaposleni pravio po 500 maraka gubitka koji je morao biti pokrivan sredstvima deponenata, rekao je Labus. On je naglasio da je posebna drama nastala u poslednjih 10 dana decembra, kada je iz budzeta Srbije izdvojeno milijardu i 140 miliona dinara. Savet Agencije za sanaciju, stecaj i likvidaciju banaka najvise je zabrinulo to sto su za poslednjih 10 godina, 4 banke napravile 3 i po milijarde maraka negarantovanog, privatnog duga, za koji se saznalo tek pre par meseci, rekao je Labus.
"Kreditori su podigli tuzbe, sudske presude su dosle na izvrsenje.
Trenutno, na osnovu dinarskih sudskih presuda, preko pola milijardi dinara ceka u ZOP-u na izvrsenje. Na drugoj strani, stizu na izvrsenje presude na devizni iznos, to je 299 miliona maraka. Po nasoj evidenciji u inostranstvu se privode kraju sudske presude na ukupan iznos od 1.730 miliona maraka. Sudovi priznaju strane presude i podnose ih na izvrsenje. Ta situacija je bila potpuno neodrziva. Morali smo da reagujemo. Jedini nacin jeste da se pokrene stecaj. To jeste rizicno, mi smo svesni tog rizika, ali jos je veci rizik da nista nismo preduzeli.
Nece biti lako, ali nece biti ni dramaticno, mi cemo taj problem resiti", rekao je Labus.
Republicki ministar finansija Bozidar Djelic najavio je da je za 8 i po hiljada zaposlenih u 4 banke obezbedjen najpovoljniji socijalni program u nasoj zemlji. Prva opcija je jednokratna novcana pomoc ili u visini od 24 prosecne neto-zarade u Srbiji ili po 6 hiljada dinara za svaku godinu radnog staza, a druga opcija je prelazak na trziste rada. "I treca mogucnost, koja je novitet u bankarskom sektoru, je mogucnost prekvalifikacije koja podrazumeva trziste rada, ali za one koji zele da nauce nove stvari za bolju buducnost, mi dajemo i finansijski podsticaj u vidu 20% prosecne plate u republici za one koji zele da upisu kurseve za racunovodstvo, za revizorstvo, za poreske savetnike ili da se kvalifikuju za poslove trezora koji ce se formirati ne samo na nivou Vlade Republike Srbije, nego u svakoj lokalnoj sredini i na nivou Vojvodine. Moracemo da osnazimo finansijske sluzbe u svim javnim ustanovama i to je sansa za mnoge ljude koji su do danas bili zaposleni u ovim bankama", kaze Djelic.
Od 10. januara servisiranje tekucih racuna, ziro-racuna i dinarskih stednih racuna preuzece Postanska stedionica. Da bi gradjani reaktivirali svoje racune, potrebno je da u najblizu ekspozituru Postanske stedionice ponesu licnu kartu, karticu za tekuci ili ziro-racun ili stednu knjizicu i otvore nov racun.
