Izvor: B92, 15.Okt.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
STA HASKO TUZILASTVO OCEKUJE OD BEOGRADA?
Nakon sto je, odmah po demokratskom prevratu u Beogradu, izjavila kako je "spremna da Milosevica u svako doba primi u Hagu", glavni tuzilac Karla del Ponte se nije vise javno oglasavala sa zahtevom za njegovom predajom Tribunalu. Dok "zli jezici" takvo njeno cutanje tumace "sugestijama odozgo" (iz Vasingtona, Londona ili Pariza) da "malo drzi jezik za zubima" i "ne talasa", Karla del Ponte nam tvrdi kako se "sama sebi zarekla" da izvesno vreme - nedelju ili dve - nece pominjati svog najtrazenijeg >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << begunca od medjunarodne pravde, javlja dopisnik SENSE Mirko Klarin.
Jedini izuzetak Karla del Ponte je krajem protekle sedmice napravila pristankom da za Tribunal - sedmicni televizijski pregled dogadjanja u haskom sudu koji priprema agencija SENSE - kaze par reci o pismu koje je uputila novom jugoslovenskom predsedniku Vojislavu Kostunici, kao i o svojim generalnim ocekivanjima od novih vlasti u Beogradu.
U pismu koje je protekle sedmice uputila u Beograd, Karla del Ponte je, kako kaze, izrazila svoje veliko zadovoljstvom zbog onog sto se dogodilo u SR Jugoslaviji, cestitala novom predsedniku na izboru i, istovremeno, zatrazila sto skoriji sastanak s njim, kako bi razgovarali o "otvorenim problemima ukupne saradnje Beograda sa Tribunalom i drugim pitanjima vezanim za rad tuzilastva."
Glavni tuzilac je uverena da ce iz Beograda dobiti pozitivan odgovor. Veoma je u to uverena jer, kako kaze, "zna da je gospodin Kostunica pravnik, uz to jos i strucnjak za ustavno pravo", sto znaci da mu ne treba posebno objasnjavati kakve su medjunarodno pravne obaveze drzave ciji je predsednik. Del Ponte je, zbog toga, sigurna da ce, kako je naglasila, "kada dodje vreme za to sa vlastima u Beogradu uspostaviti punu saradnju u istragama i drugim aktivnostima haskog tuzilastva."
Da je Del Ponte pravilo ocenila novog jugoslovenskog predsednika potvrdile su njegove izjave na Evropskom samitu u Biaricu. Tu je on jasno i glasno rekao da je saradnja sa Tribunalom medjunarodno pravna obaveza, koju je prihvatio i sam bivsi predsednik Milosevic, kao jedan od potpisnika Dejtonskih sporazuma. Dakle, jednom kada bude predat Tribunalu, Milosevic moze samo sebi da prebacuje sto je tako sta potpisao. Kostunica je, istina, dodao kako saradnja sa Tribunalom "nije prioritet" novih vlasti, koje pre toga treba da konsoliduju svoje pozicije i rese nagomilane ekonomske i socijalne probleme. Drugim recima: sto brza i izdasnija bude medjunarodna pomoc za resenje tih problema... to pre ce se Milosevic naci u Hagu.
Mada su alergicni na koncept "pravda sutra, jer danas imamo nekih vaznijih problema", u tuzilastvu Haskog tribunala su - izjavio je za SENSE zamenik glavnog tuzioca Grejem Bluit, "spremni da jos malo sacekaju."
U ekskluzivnom intervjuu za televizijsku emisiju "Tribunal", Bluit je, najpre, ukazao kakve se sve nove mogucnosti ukazuju haskom tuzilastvu zahvaljujuci promenama do kojih je doslo u SR Jugoslaviji.
Kao prvo, navodi Bluit, tuzilastvo ocekuje skoro ponovno otvaranje svoje kancelarije u Beogradu, koja je zatvorena zbog kosovske krize i odbijanja tadasnjeg rezima da dozvoli "kosovsku istragu" Tribunala.
Drugo, u tuzilastvu ocekuju da ce promena rezima omoguciti da se u punom obimu obnovi istraga o kosovskim zlocinima cije su zrtve bili Srbi, te da ce im nove vlasti omoguciti nesmetan pristup zrtvama i svedocima tih zlocina. Zbog opstrukcije bivseg rezima, koji je time ispoljavao prezir prema zrtvama iz sopstvene nacije, tuzilastvo je intervjue sa srpskim svedocima i zrtvama kosovskih zlocina moralo da organizuje u Republici Srpskoj i Crnoj Gori.
Trece, hasko tuzilastvo ocekuje da ce, pod novim vlastima, Srbija izgubiti necastan status "utocista za begunce od medjunarodne pravde", tj. sklonista za optuzene za ratne zlocine. U tuzilastvu, naime, procenjuju da se - pored petorice optuzenih sa "kosovske" i trojice sa "vukovarske optuznice" - u Srbiji krije i vecina optuzenih bosanskih Srba, kojima je u Republici Srpskoj postalo "vruce" zbog ucestalih operacija hapsenja SFOR. Od novih vlasti se, precizira Bluit, ocekuje da Tribunalu "isporuce sve begunce od pravde koji bi se mogli naci na teritoriji Srbije, odnosno SR Jugoslavije."
Ukazujuci da u tuzilastvu prihvataju realnost i znaju da se sva ta ocekivanja ne mogu ispuniti preko noci, Bluit kaze: "Mislim da mozemo sebi dozvoliti da budemo malo strpljivi. Jasno, zelimo Milosevica ovde, u Hagu. Zelimo sve optuzene u Hagu, jer im je tu mesto. Dugo ih cekamo, ali mislim da mozemo sacekati jos malo. Pravda moze da bude strpljiva, ali je neizbezna. Mi necemo odustati. Sustina je da svi begunci od medjunarodne pravde moraju da budu ovde - pre ili kasnije."
Kao ni glavni tuzilac, ni njen zamenik ne sumnja da ce se to dogoditi i da ce Beograd u punoj meri saradjivati sa Tribunalom. S tim u vezi, Bluit ukazuje na "primer Hrvatske". Podseca da je tuzilastvo "imalo vrlo losu saradnju sa bivsim rezimom" te konstatuje kako sada nove vlasti u Zagrebu u celosti ispunjavaju svoje obaveze saradnje. A od Beograda se, kaze zamenik tuzilaca, ne trazi nista vise, ali i nista manje, od toga. Ako nova vlast, zakljucuje Bluit, "zaista zeli trajan mir na Balkanu i istinsku demokratiju u SR Jugoslaviji... ona zapravo i nema druge opcije nego da saradjuje sa Tribunalom."
