Izvor: Politika, 30.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SRPSKO CEPANJE ATOMA
U vreme kada su gusle bile jedini javni medijski servis za izdaju na Kosovu optužen je Vuk Branković. Danas će traganje za izdajnikom biti otežano, ne samo zbog medijske pluralnosti, već i iz objektivnih razloga: žrvanj istorije se ubrzao, nezahvalan posao guranja prstiju u točak žrvnja, kako bi se ovaj zaustavio u meljavi, pripao je postpetooktobarskoj političkoj garnituri, a ova može izvaditi dovoljno dokaza da se nije slagala s Miloševićevom politikom oko Kosova i šire, mada je sada >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bila prisiljena da pomalo liči na njega.
Druga je stvar što će se radi izbornog rezultata tragati za izdajnikom. Objektivno, on ne postoji. Svet je nekako prekomponovan na našu štetu i sada nam je ostalo da se bavimo disciplinom "kontrole štete" a bez jasnog dokaza da smo odškolovali menadžere za ovu tešku disciplinu.
Oko kosovskih pregovora, manje-više, sve je jasno i posle banjskih susreta u Austriji. Srpska i albanska delegacija došle su na tu završnu rundu bez nekog manevarskog prostora, a poštenja radi trebalo bi reći da od kada je "trojka" preuzela stvar u svoje ruke to je najpre ličilo na pregovore unutar nejednakostraničnog trougla koji čine Amerika, Evropa i Rusija, dok su visoke delegacije Srba i kosmetskih Albanaca tu bile tek, namerno preterujem, ikebana.
Ne bih se, ipak, pre vremena bavio ishodom procesa, a još manje visokom politikom kojom se ovde najčešće bave oni na koje se odnosi anegdota o dva čobanina koji su se sreli na vrhu planine, pa kad su seli i zapalili po cigar duvana, jedan je upitao drugog: "Hoćemo li danas o ruskom ili japanskom caru?"
Rekao bih da je naš "car go" i da će negde na proleće Albanci s Kosova proglasiti nezavisnost mimo Saveta bezbednosti UN, da će nju većina sveta priznati, a nama će ostati pravni osnov za osporavanje legitimiteta ove tvorevine. Ovo je reduciran rezime koji ne obuhvata sve nijanse aranžmana i još manje obuhvata sve opasnosti koje on sobom donosi i koje su nepredvidive, po obimu, značaju, pa i mogućnoj brutalnosti, čak i kada se napravi precizan inventar tih opasnosti.
Sigurno je rano govoriti za javnost o "planu B" ukoliko tako nešto postoji, ali ozbiljno upravljanje krizom podrazumeva da su ozbiljni političari smislili neki plan upravljanja. Pozivanje na pravdu i pravo tu će biti od koristi, ali male koristi. Reč je o potrebi da se pripremi čitav niz koordinarnih akcija i mera o čemu je izdat nalog svim vladinim ministarstvima, a nama ostaje da se brinemo hoće li te mere rasplamsati krizu i ugroziti spoljnopolitičku poziciju Srbije i unutrašnje reformske procese ili će, u datim nepovoljnim uslovima, obezbediti stabilan put za društvene reforme i integracije.
Delim zabrinutost onih koji misle da nam jedna vrsta egocentričnosti može zamagliti realan pogled na svet i događaje u njemu. Odnekud su ljudima uvrteli u glavu da se evropska, pa i svetska politika vrti oko nas, kao neke centralne sile u jugoistočnoj Evropi, što nije tačno i što je opasno.
Spoznaja o sopstvenom značaju i veličini neophodna je čoveku i kad upravlja samo svojom porodicom, a kamoli kad upravlja državom.
Ne bih da plašim čitaoce, ali za kraj ću ipak da citiram Ljubomira Kljakića, pomoćnika ministra za Kosovo i Metohiju: "Ako balkansko poluostrvo kao medijalnu strukturu vizuelizujemo i predstavimo u obliku atoma, videćemo da na toj jednostavnoj slici Srbija zauzima mesto atomskog jezgra. A kao što znamo, ukoliko se neko atomsko jezgro podvrgne tretmanu cepanja, odnosno fisije, onda je posledica oslobađanje neizmerne količine nekontrolisane destruktivne energije. I obrnuto, ukoliko se atomsko jezgro podvrgne postupku fuzije, onda se oslobađa takođe neizmerna ali kontrolisana, nedestruktivna energija. Drugim rečima, ukoliko se u skladu sa tendencijom uspostavljanja svetske korporativne imperije Republika Srbija podvrgne postupku cepanja, odnosno fisije, širom sveta biće oslobođena neizmerna količina nekontrolisane destruktivne energije..."
Nadam se da je vlada u ime poreskih obveznika od ministarstava tražila nešto ozbiljnije nego da se amaterski bave fizikom.
Glavni urednik nedeljnika ,,Vreme"
[objavljeno: ]
