Izvor: Kurir, 15.Dec.2010, 11:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SRPSKI SANADER
Ko je srpski Ivo Sanader i da li će ga uopšte biti? Dok je prvi deo pitanja malo, hm, nezgodan, u vezi s drugim nema dileme. Da, biće ga! Sigurno se sad pitate kako sam tako siguran. Pa, prosto je, prijatelji. Elem, nisu ni braća Hrvati, ničim izazvani, odlučili da gone ekspremijera. Mora se. Evropa zove. A u Evropu se ne može tek tako, praznih ruku. Hoću da kažem, nije dovoljno samo napisati antikorupcijske zakone, oformiti razna tela, agencije. Potrebno je, ako se misli u Evropu, nešto >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << i učiniti. To jest implementirati. To jest hapsiti! I to ne samo da se zamažu oči.
Činjenica da su naše zapadne komšije „implementirale“ Sanadera govori da ni u našem slučaju neće moći da prođe sitna boranija. Doduše, postoji tu i jedna olakšavajuća okolnost - u onom „eks“ ispred Ivine premijerske titule... Nekako je, jelte, u tim istragama korupcije, uvek komotnije baratati bivšim. Bar za početak.
A u Srbiji se na taj početak čeka odavno. Sezonu lova nije otvorio ni Baraćkin Savet, ali ni Markovićkina Agencija za borbu protiv korupcije. Krupne glave i dalje stoje na ramenima. Još od nesrećnog Save Vlajkovića, ministra trgovine u jednoj od Miloševićevih vlada, i njegovog naslednika u istoj fotelji Velimira Mihajlovića (nezgodno to Ministarstvo trgovine, a Slobodane), nije se desilo da „padne“ neko tako visokog ranga. Ministarskog.
Doduše, nije bilo baš nešto ni onih „niskog“ ranga. A tu smo, prema poslednjim merenjima nivoa korupcije, na samom vrhu u ovom delu Evrope. Koverte i dalje rade po carini, policiji, klinikama, fakultetima. Nekako se podrazumeva da bez toga ne ide. Bez „podmazivanja“ i ostalih „IMT“ (Ima l’ Mene Tu) varijanti. I tako će to, naširoko i nadugačko, biti sve dok nam se ne dogodi Sanader. Naravno, neće to ni tad potpuno nestati, ali bar će biti malo rizičnije.
E a ko će stvarno biti naš Sanader i ko će ga raskrinkati? Uh, baš teško pitanje. Trebalo bi tu, cenim, da se pojavi neki zaštićeni svedok. Evo, Stanko Subotić Cane ko da se sam nudi. Lepo je čovek objasnio kako se to radi u Srbiji. Nađeš neku „sivu eminenciju“, koja ti nacrta kako možeš da izvedeš neku „G6“ kombinaciju; preko kog biznismena, ministra, premijera ili bar šefa kabineta; sa koliko para. I onda se tajno sretnete i svi srećni i zadovoljni. A ako vas slučajno ispale, uvek možete da se ispovedite kod onog nezgodnog Jugoslava Ćosića. Ili, još bolje, u tužilaštvu.
Ne ulazim sad u to koliko je Cane Subotić kao potencijalni zaštićeni svedok kredibilan ili ne, ali da je njegova priča zahvalna za proveru, to nijedan tužilac ne može da ospori. Čak i da ništa od onog što on tvrdi nije tačno, to je ipak dobar putokaz kako i gde se koruptivne radnje ponajviše događaju. Elem, neće biti da za deset godina, koliko se mrcvari proces privatizacije u Srbiji, nije bilo onih koji su sedeli u raznim vladama a nisu se omrsili za neku proviziju.
Eto, samo odatle da se krene, pa bi već neko iskočio. Siguran sam neko krupan. Ko Sanader. Živi bili pa videli. Evropa nema alternativu.
