Izvor: Kurir, 18.Sep.2010, 08:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SRPSKI PUT
Zauvek su prošla vremena koja su zvanično dopuštala laž i službeno ismevala istinu, pa ću ostaviti bliskoj budućnosti da iznova i iznova ponavlja Aligrudiću junioru pitanja o tajni predaje M.U. Legije i razlozima nepoštovanja obavezne procedure najviših državnih funkcionera u tom slučaju - da, baš U TOM slučaju.
To ću ostaviti za neku drugu priliku, a ja ću vam ovde ispričati nešto sasvim drugo. Reći ću vam nešto o sebi. Da pojasnim razliku između dve vizije politike: >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << one koju predstavlja Aligrudić junior i one u koju ja verujem. Politika, kao i mnogo šta drugo, ima dva lica. Jedno je cinično, bahato, poneseno osećanjem moći dobijene odozgo, dekretom partije. Drugo je zabrinuto, ozbiljno, nespremno da se poigrava sa stvarima koje nam određuju sudbinu i po božjim i po ljudskim zakonima.
Verujući u tu drugu, onu pravu politiku, prvi put u životu ušao sam u jednu političku stranku. I to iz nekoliko međusobno povezanih razloga. Najvažniji je onaj da istinski i iskreno shvatim politiku kao bavljenje javnim poslom na opštu, a ne ličnu korist, pošto je ovo drugo, nažalost, bilo više zastupljeno kod mnogih generacija političara.
Da se retko šta kod nas može završiti, uverio sam se radeći osetljiv pravni posao u Koordinacionom centru za Kosovo i Metohiju (od 2000. do 2004), a zatim i kao pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i generalni inspektor. Ni ja, ali ni čitav tim ljudi potpuno posvećenih svom poslu nismo uspeli da uspostavimo i dovršimo ono što smo želeli. Uvek se nešto prekidalo i stavljalo pod tepih nečijih želja i interesa.
Ova večna nedovršenost u svim oblastima našeg društvenog i političkog života me je i navela da poverujem da je to ipak moguće i da poželim da ovoga puta dam i svoj lični doprinos ovoj akciji.
I poverovao sam, konačno, sada - da ipak postoji realna šansa da se sve važno a započeto konačno dovrši. Da se sve ono doskoro nezamislivo ipak reši, organizuje, ispravi, nagradi i kazni. Zbog toga sam se, sasvim namerno, u svojoj 39. godini opredelio da uđem u Srpsku naprednu stranku, pošto jedino u njoj vidim pokretača velikih i nužnih promena. Promena koje se neće završiti samo na rečima, već će biti pretvorene u bolju budućnost Srbije i svih njenih građana.
Birajući između zamrznute prošlosti i svima neophodne budućnosti, između lojalnosti jednom čoveku i vernosti Srbiji, rukovodstvo Srpske napredne stranke izabralo je rodoljublje, istinu i pravdu kao svoj program. A to je i jedini put koji nas ne vodi u propast i večnu izolaciju, put koji će nas odvesti sebi samima i svetu oko nas. S one strane svakog ekstremizma, ali i mlake pasivnosti - biće to naš, srpski put.
Ja u to najiskrenije verujem. I zato se ne ljutim na sve one aveti i sablasti iz naše skore prošlosti, ma šta o meni govorili, ma koliko verovali da se svet vrti samo zbog njih i oko njih. Život će ih uskoro naučiti da to nije, ne može i neće biti tako.
