Izvor: Politika, 15.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SRPSKI KABARE
U Srbiji je fašizam bez šanse. Nema ga, niti će ga biti! To smo čuli sa raznih strana, pre svega iz vrhova vlasti i opozicije. Sreli smo se sa nebrojenim evokacijama na mračna prošla vremena, uz okretanje stranica istorije patnje. U tom štivu ova zemlja je istaknuta žrtva nacističkog planetarnog pohoda.
To bi moralo da znači kako smo lišeni opasnosti da se ovde rađaju (postaju) nadrinacisti, čija je ideologija izvornog "ibermenša" tek malo retuširana u korist arijevske Srbije. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Sve drugo, a to je brutalno nasilje, rasizam, antisemitizam, gvozdena diktatura, kult harizmatičnog vođe – ostaje do daljeg.
U političkim i akademskim raspravama pojavile su se pukotine u pokušajima da se definiše fašizam. Pokazalo se da mnogi učeni ljudi ne znaju poreklo pojma, niti izvore i pojave ovog fenomena. Za neke važne "analitičare" to je bio pretežak posao, onaj napor koji se ne može savladati bez ausvajsa dnevne politike. Ali, čemu sve to, ako je folklorni srpski nacizam (nacionalsocijalizam) samo marginalna pojava? Iznenada, ili ne baš sasvim, u naše živote stigao je jedan firer. Ni manje, ni više.
Srbija nema minhenske pivnice, ali ima svoje. Da li je neko skoro gledao "Kabare" sa Lajzom Mineli i Majklom Jorkom? Firer iz vojvođanskog šora nije moler i nema izgleda da se njegov razvojni put uskladi sa dijaboličnom karijerom firera Adolfa.
Analogije nam neće mnogo pomoći, a mogu da nas ostave ravnodušnim pred opasnim marginalcima. Mi smo danas i ovde, u Srbiji, više od šezdeset godina posle sloma nacizma koji, vidi čuda, nije slomljen. Ili nije baš sasvim. Ako su "matične zemlje", one odakle je sve nekako i počelo, obezbedile sebi pouzdanu zaštitu od najgorih uspomena, novi nacisti se proizvode u državama žrtvama: Rusiji, Srbiji, Poljskoj, Sloveniji, Češkoj!
Gledao sam onomad jednog psihologa koji pokušava da za sve nas pojmi šta se to dešava sa vrednosnim sistemom zemalja negdašnje "antihitlerovske koalicije". Pa on kaže da je sve ovo (u navedenim državama) proizvod "postistorijskog vrednosnog sloma", u kome se recidivi zla posredno pojavljuju kod žrtava. Vrlo zanimljivo! Tako proizilazi da je "firer" iz Novog Sada simbol nacionalnog mazohizma, u nesvesnoj težnji da se zbliži sa ideologijom mučitelja.
Ako nije uspeo da formira "Nacionalni stroj" kao kolonu koja će slobodno hodati vojvođanskom prestonicom i Srbijom, "firer" Davidović je bar uspeo da dodatno zamrsi odnose u srpskoj političkoj eliti. Da do prostačkih uvreda i novog rascepa posvađa koloritni srpski parlament.
Sebe i svoje regrute već danima drži na prvim stranama novina, i još je prva ili druga vest u TV dnevnicima. Svi su videli kako je trijumfalno otišao (odveden) kod sudije za prekršaje i dobio celih sedam dana prevaspitavanja. Takav je zakon. I Hitler beše odležao svoje zbog pokušaja prevrata. A tek nešto docnije postao je kancelar.
Ali ni ovde analogijama mesta nema. Da vidimo šta se to događalo sa Nenadom Čankom, čovekom koji smatra da naciste "valja zgaziti kao gamad"! Ili tako nešto. Osim gaženja, bile su u opticaju i neke letve i slični drveni rekviziti.
Ako se neko još seća, Čanak je u svoje vreme predlagao da se Milošević "obesi na Terazijama!" Taj njegov predlog je, kao što znamo, sasvim propao. Tako da nije lako razumeti dokle seže metaforična kreativnost g. Čanka, a kad taj čovek misli bukvalno. U prvom delu ovog teksta beše reči o filmu "Kabare". To je baš ozbiljna priča o eskalaciji zla. Ali valjalo bi bar još jednom videti "Braću Bluz", gde se burazeri na svoj način, jednim prastarim taljigama od auta obračunavaju sa neonacistima.
Ova mala digresija se možda odnosi i na Nenada Čanka. I on je muzičar kao i "bluzisti", pa je njegov poziv na motke možda samo jedna osobena umetnička deonica, upozorenje dok ne bude dockan. Uostalom, teško je ostati miran pred slepom agresijom i priglupom ideološkom mržnjom. Nacizam inače ne razume toleranciju, on je uvek prihvata kao dobrodošlu slabost. Verujem da je u tom smislu Nenad Čanak na svoja pleća (verbalno neovlašćeno) uzeo posao organa reda.
Šta se, međutim, dogodilo? Ponovo su nastali problemi sa definicijama, ili su pak one u sebi dobile nepotrebne doze otužne stranačke epike. Tako je Čanak u javnim istupima analitičara i nekih stranačkih aktivista izjednačen sa "firerom". Čak je neko zatražio hitnu zabranu Davidovića i Čanka. Jer je to, navodno, ista vrsta ekstremizma.
E, to je već paralela od koje boli glava. Srpski eksperti su otkrili novu vrstu "antifašističkog ekstremizma", koji je isto tako razarajući kao fašistički. Mnogi su imali problema da obrazlože ovu slabomisleću ideju, ali ona nije mogla da se primi, jer je sterilna i pomalo tupava. Osim tamo gde valja opravdati izvorno nasilje. I naravno, u nekim krugovima parlamenta Srbije, gde se politički obračuni vode svim sredstvima: dakle i glupostima i uvredama i gaženjem.
Da nije svega toga, pa i tugaljivog koketiranja sa desnim ekstremizmom, "firer und kameraden" bi, kako reče neko, bili samo obični, lokalni nasilnici. Ovako, oni su zlosrećni politički lakmus u Srbiji, svejedno je li Davidović u zatvoru ili u poslaničkoj skamiji. Svejedno smatra li Srbija još da je jednom za svagda pelcovana od nacističke infekcije.
[objavljeno: ]
