Izvor: SrbijaDanas.com, 23.Nov.2019, 09:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

SRPSKI BOEMI KOJIH VIŠE NEMA! Pogledajte kako su se u KAFANAMA provodili naši pisci!

Svi znamo da su mnogi naši pisci i pesnici bili i veliki boemi, ljubitelji kafane u kojoj su do zore bili u stanju da vode beskrajno duge književne rasprave

Srpski pisac Danilo Jokanović napisao je knjigu "Anegdote o srpskim piscima", a u njoj se 13 anegdota posebno izdvojilo.

Knjiga je nastala je zahvaljujući supruzi Danila Jokanovića. Po povratku iz kafana, on je svojoj ženi prepričavao dogodovštine o srpskim piscima, a ona je sve to beležila. Tako su od zaborava >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << sačuvane ove anegdote.

Za nastanak ove knjige, više zasluga imaju beogradske kafane, nego biblioteke.

, prepričavaju dogodovštine... da se šale uz čašicu, pa čak i stvaraju svoja dela.

Evo kako su to radili neki od najvećih i koje su priče sačuvane novim generacijama za uspomenu:

1. Bio Ljuba Nenadović u Beogradu. Sretne ga poštovalac i pita:

- Koliko ćeš još sedeti u Beogradu?

Nenadović izvadi novčanik, prebroja novac i reče:

- Samo još za sedam dinara.

2. Doneo mladi pesnik svoje stihove Lazi Kostiću i moli ga za mišljenje. Kada je Kostić pesme pročitao, mladom kolegi je napisao:

- Svaka strofa – katastrofa.

3. Tin Ujević, za opkladu, vezanih očiju, proba razna vina i pogađa:

- Crno, preklanjska berba. Doneli ste ga od Ginića. Sićevačko, lanjsko, troše ga kod Trandafilovića i Tri seljaka. Smederevsko, ovogodišnje, nije najbolje. Vinograd okrenut jugozapadu.

A onda mu u čaši donesu vodu. Pesnik proba i kaže:

- Ovo nikada nisam pio.

4. Jovan Dučić je, kao diplomata, često dolazio u Beograd i odsedao u hotelu. Jednom ga prijatelj upita:

- Duka, što stalno odsedaš po hotelima, kad možeš u Beogradu sebi da kupiš kuću?

A pesnik odgovori:

- Šta će mi kuća, u Beogradu ću dobiti ulicu.

5. Dok je trajao književni karavan po Hercegovini, Gustav Krklec sazna da je Desanka Maksimović opet slomila nogu i da se nalazi u Igalu na lečenju. Predloži književnoj bratiji da Desanki pošalju telegram:

- Draga Desanka, moraš, konačno, shvatiti, da nisi stonoga.

6. Prolazio Mihailo Lalić pored jedne beogradske biblioteke. Upravnik ga prepozna i pozove ga da svrati, a pisac odgovori:

- Hvala, ne mogu. Bolje da ne vidim koliko knjiga nisam pročitao.

7. Putovao Branko Ćopić nekud avionom. Vreme loše, letelica se trese. Da bi odagnao strah, pesnik speva pesmicu:

"Bože, iže jesi na nebesi

ako mi se što god desi

ti udesi da ja padnem

u naručje stjuardesi".

8. Ratko Adamović daje rukopis svog novog romana "Stari hrast" Miodragu Bulatoviću da pročita i kaže mu svoje mišljenje, a Bule se brani rečima:

- Izvini, Ratko, ali ne mogu. Znaš, i ja sada nešto pišem, pa se bojim da ne utičeš na mene.

9. Početkom devedesetih, prošlog veka, kada je u Beogradu bilo aktuelno menjanje imena ulica, ulazi pesnik Pera Pajić u Srpsku književnu zadrugu i kaže:

Ostadosmo mi bez ulice u Beogradu.

Milorad Đurić ga teši rečima:

- Šta tebe briga, tebe čeka ulica u Valjevu - a Dragan Lakićević doda:

- Pa posle možeš da daš oglas u novinama: menjam veliku ulicu u Valjevu – za manju u Beogradu.

10. I još jedna o Tinu Ujeviću – i kada je imao iznajmljen stan, Tin bi radije, posle probdevene noći, odspavao malo na klupi u parku. Jednom prilikom, budeći ga, žandarm primeti još nekog ispod klupe:

- Pobogu, gospodine Tine, ko je to sa vama - a pesnik kaže:

- Tiše, probudićeš mi podstanara – Raku Drainca.

11. Sreli se kritičar Milorad R. Blečić i pesnik Miroslav Maksimović, pa kritičar veli pesniku:

- Lako je tebi bilo da uspeš u književnosti: ime si pozajmio od Krleže, a prezime od Desanke.

12. Kada je Crna Gora najavila odvajanje od Srbije, pita novinar Matiju Bećkovića:

- Šta će Crnogorci bez Beograda, ako se Crna Gora otcepi - a pesnik, kao iz topa odgovori:

- A zar vi mislite da će Beograd pripasti Srbiji?

13. Na primedbu novinara da delo Danila Kiša nije veliko, pisac je kazao:

- Nisam pisao sabrana, već odabrana dela.

Nastavak na SrbijaDanas.com...