Izvor: Kurir, 13.Okt.2010, 11:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SRPSKI ARŠINI
Ogromna šteta u svakom smislu naneta je Srbiji u nedelji koja je iza nas. A da li je baš moralo sve tako? Naravno da nije! Skoro svi koji su imali ikakvog uticaja ili veze sa tom nedeljom u desetom danu i u desetom mesecu desete godine novog veka zakazali su i daleko su od ocene deset.
Za svaku osudu su svi koji su pribegli nasilju na ulicama i zato se moraju u skladu sa zakonom pronaći i kazniti. Za to ne postoji opravdanje, ali uzroke svega toga negde treba tražiti. Ima ih svakako >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << i u onome, što reče gradonačelnik Đilas, negativnom nasleđu devedesetih i svega što nam se dešavalo, ali i u ponašanju vlasti. Time bih želeo da se bavim ovde.
Nesporna je i Ustavom zagarantovana sloboda i pravo na različitost, ali da li se baš takva sloboda i prava moraju baš tako konzumirati, kako reče izviždani ministar kome je to baš u opisu posla. Kao što većina ne može i ne sme nikako ugrožavati manjinu, tako ni manjina nikako ne može i ne sme ugrožavati većinu.
Smatram da vlast snosi najveću krivicu i odgovornost za nastalu situaciju, ljudsko stradanje i materijalnu štetu, koja se meri desetinama miliona dinara. I onu još težu, za povredu ugleda Srbije u sopstvenim i očima sveta. Beograd u toj nedelji, nažalost, nije bio svet. Najveća krivica vlasti je u kreiranju politike koja dovodi do beznađa i očaja mladih ljudi, njihovoj besperspektivnosti i nepostojanju nade u bolju budućnost.
Drugi razlog leži u nesposobnosti službi bezbednosti, koje su po ko zna koji put ispale smešne i pokazale se diletantskim, pre svega u proceni rizika. Time su, kao i lošim komandovanjem i lošim rukovođenjem akcijom, doveli u opasnost živote hrabrih policajaca na ulici, koji jedino zaslužuju pohvalu, ali i samih demonstranata i građana koji su bili na ulici.
Kao da svi prethodni događaji i situacije nisu bili dovoljni da se izvuku pouke. Zašto uvek, ali baš uvek moramo da se učimo na sopstvenim greškama?
Drugi problem predstavljaju dvostruki aršini. Ne može se rušenje Beograda i paljenje Skupštine istog meseca pre deset godina pravdati i nazivati borbom za slobodu, a prošlonedeljno rušenje Beograda i paljenje prostorija nekih vladajućih stranaka vandalizmom, terorizmom i fašizmom.
Većina izgrednika su ovog meseca pre deset godina bili deca, gledali su to svojim očima, a njihovi roditelji su bili sigurno aktivni učesnici u ondašnjim oktobarskim zbivanjima. Njihovim roditeljima i svima nama je obećan bolji život, brz ulazak u Evropu, hiljade novih radnih mesta, strane investicije, pravedna privatizacija, odlučna borba protiv svih oblika kriminala, sa posebnim akcentom na borbu protiv korupcije, očuvanje zajedničke države sa Kosmetom u njoj, sveopšta reforma i uvođenje vladavine prava i uspostavljanje pravne države. I šta još ne...
Poštovani čitaoci, sami procenite šta je i koliko od ovoga ispunjeno, nije li to sve u njihovim, kao i našim, izneverenim očekivanjima takođe uzrok eskalacije njihovog sadašnjeg ponašanja. Naravno, ovim još jednom ponavljam, ne želim da opravdavam nasilno ponašanje, napade na policiju, rušenje našeg grada, paljenje stranačkih prostorija i drugo devijantno ponašanje. Podržavam akciju države u borbi protiv kriminalaca koji koriste ovo nezadovoljstvo za vršenje krivičnih dela i koje hitno treba uhapsiti i strogo po zakonu kazniti.
