Izvor: Kurir, 03.Nov.2010, 09:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SRPSKA SLAVA
Srpska slava predstavlja divnu posebnost pravoslavlja kod Srba. Toga dana se okuplja porodica, kumovi, kolege i prijatelji oko svetitelja zaštitnika domaćina.
Toga dana se ide u crkvu na liturgiju i tamo, ili u kući, sa svojim parohijskim sveštenikom ili vladikom vrši obred sečenja slavskog kolača. Toga dana vlada posebna atmosfera, svečarski je, lepo i uzvišeno. Toga dana se s nama raduju i duše naših predaka u neraskidivoj hristolikoj vezi i ljubavi.
Prilika je >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << da se setimo i siromašnih i ugroženih, a takvih je kod nas, nažalost, dosta, i da im, koliko to možemo, pomognemo i olakšamo njihovu patnju. Nekako smo svi toga dana bolji i tolerantniji jedni prema drugima, spremniji na oprost, koji nam je kao lek potreban u potpuno kontaminiranom društvenom i političkom životu. Na nama je da otkrijemo, proniknemo u tu tajnu simbola naše slave i njenog trajnijeg i produženog pozitivnog dejstva i uticaja na nas i naše društvo.
Pošto svi Srbi slave slavu, bilo svoju ili idu u goste kod drugih, taj duh srpske slave je toliko rasprostranjen i raširen da sam razmišljajući o tome u uverenju da on treba da nas nadahne i ostane u nama, da nas popravi i ojača. Da nas taj duh sabornosti oboži, složi i umnoži svaki napredak u domu, narodu i državi. Tu vam poruku želim poslati ove nedelje.
A to ću najbolje učiniti kroz dva konkretna primera. Imao sam tu sreću da prošle nedelje proslavim dve slave, i to prvo slavu Svetu Petku, slavu SNS, moje stranke, i Svetog Luku, slavu moje porodice i moju slavu.
Slava stanke protekla je u toploj i prijatnoj atmosferi, bila je to prilika da se naši prijatelji iz drugih stranaka kod nas osećaju kao kod svoje kuće, prilika da se sve teškoće, različitosti, rasprave i nedoumice ostave po strani, da u miru i drugačije razgovaramo o svemu tome, o uspesima, ali i problemima, kako stranačkim, tako i opštim i ličnim. Sve naše razlike nisu dovoljno velike da nas udalje od suštine slave, ili ne bi smele i trebalo da budu.
Slava moja i moje porodice Sveti Luka, toga dana je i Sveti Petar Cetinski! Za mene vrlo poseban dan! Ove godine jedan od posebnih i najsrećnijih možda, jer je ovo prva slava moga sina Jovana, koji je poneo to ime po mom đedu Jovanu, koji je mene naučio slavi. Ja sam tako, kao ponosan otac i domaćin, mogao da u svom domu dočekam drage prijatelje, kolege, političke saborce i najbližu rodbinu.
U nedelju sam tako jasno mogao da vidim svoje bogatstvo i svoju sreću, kad su moju slavu blagoslovili i prerezali slavski kolač preosvećeni vladika Atanasije, vikarni episkop Njegove svetosti patrijarha srpskog s ocem Trojanom Kojićem, starešinom crkve svetog Marka iz Beograda.
Tokom celog obreda mali Jovan je bio miran, nije plakao. Znatiželjno je sve posmatrao i upijao svojom dečjom anđeoskom dušom. To je njemu bio prvi susret s njegovom pradedovskom slavom, kroz njegove dečje okice kao da su gledali i svi preci moji i njegovi. Ta misao, koja mi je prošla kroz glavu, posebno me je ganula, ali na čudan način za tren učinila i jačim.
Ovo treba da bude povod i opomena za naše vraćanje korenima, pravim hrišćanskim vrednostima, koje su i evropske vrednosti.
