Izvor: Kurir, 01.Feb.2011, 10:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SRPSKA ŠANSA
Od 2004. godine redovni sam posetilac zdanja Palate Evrope u Strazburu, što kao član Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti, što kao član delegacije Srbije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope (PSSE). Jedno vreme sam bio šef srpske delegacije, a sada sam član. Za sve ove godine nikad se nisam tako ravnopravno osećao u ovoj instituciji kao
Od 2004. godine redovni sam posetilac zdanja Palate Evrope u Strazburu, što kao član Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti, što >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << kao član delegacije Srbije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope (PSSE). Jedno vreme sam bio šef srpske delegacije, a sada sam član.
Za sve ove godine nikad se nisam tako ravnopravno osećao u ovoj instituciji kao što je to bio na proteklom zasedanju. Nekako se promenila atmosfera.
Kad sam postao šef srpske delegacije, „dobrodošlicu“ mi je poželeo zlonamerni izveštaj pokojnog lorda Rasela Džonstona o situaciji na Kosovu. On i grupa lobista pokušali su da provuku ideju nezavisnog Kosova i pre nego što je došlo do jednostranog proglašenja nezavisnosti.
Srpska delegacija se dva puta borila sa ovakvim lordovim namerama na plenarnoj sednici, a u međuvremenu i na brojnim, za nas dramatičnim sednicama Političkog komiteta. Uz velike muke i podršku mnogih članova Skupštine, pa i iz onih zemalja koje su kasnije priznale Kosovo (Velika Britanija, Italija, Češka, Holandija...), uspeli smo da stvorimo većinu koja je amandmanima izmenila smisao lordove rezolucije. To smo doživeli kao pobedu samo zbog toga što je jedan težak napad u najgore vreme po Srbiju uspešno odbijen.
Uloga članova iz drugih zemalja bila je od neprocenjivog značaja. Da nije bilo našeg lobiranja i njihovog kritičkog odnosa prema namerama da se prizna nezavisno Kosovo, PSSE bi većinom glasova zauzela pozitivan stav o nezavisnosti naše južne pokrajine. Kad je do jednostranog proglašenja nezavisnosti došlo uz podršku Vašingtona i kad su Kosovo priznale mnoge države, stvoren je utisak da je ova mala pobeda bila beznačajna i uzaludna.
Da li je tako?
Ruska i srpska delegacija pokrenule su pre dve godine inicijativu da se sačini izveštaj o nelegalnoj trgovini ljudskim organima na Kosovu. Izabrani izvestilac bio je Dik Marti. Izveštaj je prošle nedelje usvojen sa 169 prema osam glasova. O sadržini neću ništa reći, jer to sad već svi znaju!
Reći ću samo da su predstavnici nekih država koje su priznale nezavisno Kosovo imali stav sličan onom koji je jasno i britko izrazio britanski poslanik liberalnih demokrata Majkl Henkok: „... Čikam svakog da kaže da Kosovo nije kreacija izvesnog broja zemalja, od kojih su neke išle u rat da to postignu... Sigurno smo jednu stvar naučili, a to je da Evropa nema kapacitet da prihvati neuspele države. Ako prihvatite jednu, na kraju ćete prihvatiti i druge. Gangsteri nemaju ulogu u političkom društvu. Oni nemaju pravo ni odgovornost da upravljaju državama...“
Mislim da je prvi put klatno sudbine, zbog zakonitosti težnje ka apsolutnoj pravdi, počelo da se kreće na drugu stranu. Osećanje koje je izneo Majkl Henkok postaje preovlađujuće među parlamentarcima. To nije nastalo samo od sebe. To je posledica svega što se u PSSE dešavalo, pa i svih naših ranijih napora.
Vlasti u Srbiji kao da su na granici da počine najveći greh od svih - da ne iskoriste na pravi način priliku koja se pružila iz davno otpisane Palate Evrope. To je ono čega se bojim - mnogo više nego što bih se sada plašio bilo kakvih belosvetskih albanskih lobista.
