Izvor: Glas javnosti, 24.Nov.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SRPSKA POSLA -BRANA CRNČEVIĆ -Stari Dedinjac
Piće, kao piće. Piješ, a ni sam ne znaš zašto. Ne znaš da li si ti izabrao piće ili je ono tebe izabralo. Tek, prijatelji ste. Život je sve skuplji, a ti braneći svoje pravo na piće prelaziš na brlju, ako si rešio da pobrljaviš svaka je brlja dobra. Sećaš se oca. Držao je duvan u kesi, a cigaret papir u metalnoj kutijici. Svaki mu je dim bio čuven, hercegovački! Uživao je da opljune cigaretu sopstvene proizvodnje i da pripali, najčešće uz rakiju. Ej, šta se nekad pušilo, a >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << ti danas pušiš lepo upakovanu krdžu. Kašlješ, truješ se, na svakoj kutiji cigareta pobrojane boljke koje ti duvan nosi, a ti se ceriš. Nek ide život, i sve tako. Pušenje je strast, kao ljubav, ali daleko opasnija. Brak ti se gasi, a cigareta gori. Kad zagusti, kad te žena i lekari pritisnu, javno baciš duvan, a krišom zapališ koju, tek da te želja mine.
A kakav život teče oko tebe? Nikakav! Opasni, ali bljutavi dani. Gledaš televiziju, birkaš kome bi mogao verovati, a na televiziji se društvo razbrbljalo. Jedni veruju da bi trebalo živeti ovako, drugi se zalažu za nešto onako, a ti bleneš; i ovako i onako sve ode u ....
Pre neki dan sam se opet iznervirao. Dan je bio lep. Sunčan. Vratio sam se kući sa malog pića i kratke šetnje. Zateknem ujaka koji. kao i svaki dan, zuri u televizor. Prebacio je devedesetu, ali sjajno vidi, dobro čuje, a mozak ga služi. Poštujem ujaka, kuća je njegova, a on je moj! Starina sve naše vođe od četrespete do dana današnjeg ne naziva imenom i prezimenom, sve ih naziva Dedinjcima. Poslužim ujaka rakijom, zapalismo po jednu, i plovimo u televizijsku avanturu.
A na televiziji finansijski horor.
Ujak me uvodi u priču:
„Ovaj mlađi Dedinjac ljuti se na onog starijeg Dedinjca. Uverava ga da je kriza svugde oko nas, a naš je bankarski sistem čvrst, mi odolevamo. Naš dinar se hrabro bori sa našim evrom, i on ne veruje da će naš evro sjebati naše dinare. Mladi Dedinjac veruje u Ameriku i Evropu, a stariji Dedinjac ga uverava da naše banke nisu naše banke i da se ljuljamo.“
Moja treća suđenica ulazi u sobu i gadljivo otvara prozore. Isteruje dim iz sobe pogledom i rukama.
Pitam ujaka na čijoj je strani.
„Oba Dedinjca lažu, ali mladi Dedinjac laže više. Ovog starijeg je sramota što mora da laže, mršti se, zabrinut je, a ovaj mladi laže ne trepnuvši. Ovaj stariji je odavno Dedinjac, a ovaj mlađi je dođoš. Stari Dedinjci ponekad kažu istinu, a novi Dedinjci lažu čim zinu.“
Moja supruga ga prekida. Može joj se. Ujak je njen, ona je naslednica, a ja sam dođoš.
„Ujko, mnogo pušiš“, kaže prekorno.
„A ti, zlato moje, idi u svoju sobu. Pušim zato što moram, iznerviran sam poslednjih pedeset godina“, kaže joj ujak.
Ode ona. Mi pijemo rakiju i pušimo, kao slobodni ljudi. Gledamo duel. Birkamo kome od dvojice lažova da se priklonimo.
Mladi Dedinjac kaže da će Narodna banka, ako je potrebno, opet intervenisati ne bi li zaštitila dinar, a stari Dedinjac se smeška. To je, veli, nemoguće. Ujak se opredeljuje ua starijeg analitičara.
„Matori je u pravu. Juče odem na slavu kod ispisnika Nikolića. Kupim viski. Drži se cena. Svratim u cvećaru. Drži se cena. Danas krenem da čestitam slavu Petrovićima. Viski malo poskupio. A cveće skočilo, isto cveće, isti aranžman, a dva puta skuplje. Mladi Dedinjac lupeta, kad ne možeš da odbraniš dinar od cveća, šta će biti kad na tebe nasrne evro, i navale meso, hleb, šećer i zejtin.“
Dojadilo nam je da slušamo Dedinjce. Menjamo program i nalećemo na kaubojski film. To je pametnije nego da gledamo Dedinjca koji kaže da treba živeti ovako, a onaj drugi, kao, veruje da je potrebno živeti onako
Ujak je rekao: iovako ionako sve ode u ...
E tako nas lazu Dedinjci - ali narod je koliko toliko pametan i kad ih bira ne veruje im. ali en znam samo zasto ih bira ?
