Izvor: Glas javnosti, 01.Sep.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SRPSKA POSLA - BRANA CRNČEVIĆ
Mama i tata se razvode. Deca ne veruju ušima. Pretekla im je samo baba po majci kojoj bi mogli da se izjadaju, ali baba je teško bolesna, dobri unuci izbegavaju da je uznemire baku. Mama i tata su dobri roditelji, oboje se trude da deca ne dožive njihov razvod kao kraj sveta. „Život teče dalje“, kažu očajnici očajnicima, uprkos tome što od života ništa ne očekuju. Gospodin i gospođa Jovanović nisu očajnici, oni ne dave svoju decu glupom poukom da život teče dalje. Mama poziva >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << ćerku u Nicu, a tata sina u Dubrovnik; dogovorili su se da smire i da im pokažu da je njihov razvod samo jedan razumni razvod među razvodima i da to neće i ne može uticati na sudbinu njihove dece.
„Mama i ja samo se dogovorili da plaćamo alimentaciju, ona meni za tebe, a ja njoj za Natašu“, kaže otac sinu na palubi jahte ukotvljene u Dubrovniku. Sin uzdiše. Ne sumnja u majku, zna da je mama darežljiva, ali bio je sigurniji dok su mama i tata pripadali istoj bračnoj firmi. „Mama ti poručuje da ćeš za rođendan dobiti njenu kuću u Ženevi“, kaže otac sinu. Ali gle, sin se mršti. Pita oca šta Nataša dobija za svoj rođendan. „Kuću u Londonu i restoran u Moskvi.“ Sin uzdiše. On i Nataša su blizanci i evo istorija se ponavlja, od kako zna za sebe svaki rođendan mu teško pada, Nataša je uvek prolazila bolje. Videvši senku u sinovljevim očima, zabrinuti otac zove Nicu. „Emilija, Aleksa pita da li bi Nataša menjala kuću u Londonu i restoran u Moskvi za kuću u Ženevi?“. Otac sluša odgovor, a sin se vrpolji. Aleksa je odahnuo čuvši da je Nataša pristala da uzme kuću u Ženevi.
Nica se javlja Dubrovniku.
„Đorđe, Nataša pita da li bi Aleksa pristao da menja moj rođendanski poklon, ona dva „falkona“ i hiljadu hektara zemlje u Vojvodini, za tvoj rođendanski poklon Nataši, ako se dobro sećam radi se o plantaži kafe u Brazilu, televizijskoj kući u Beogradu i dve kockarnice u Bugarskoj. Razmislite pa se javite.“
Sad je Aleksa na muci. Mama i sestra znaju da se on plaši letenja i da ga „falkoni“ ne privlače, ali on ne može da izračuna vrednost hiljadu hektara zemlje u Vojvodini. Malčice ga je sramota što kalkuliše, opet će ispasti da je Nataša bolja sestra nego on brat.
„Aleksa je pristao“, oglasio se Dubrovnik. Emilija i Nataša su, čuvši dobro vest, odahnule. Sestra je uvek sestra, ali i brat ponekad ume da bude brat.
Nica se javljala Dubrovniku i Dubrovnik je odgovarao Nici sve do ponoći. Sestra i brat su razmenjivali rođendanske poklone, a roditelji su uživali. Nema svako tako dobru decu. Posle ponoći, u nula nula jedan, sestra je čestitala bratu četrdeseti rođendan, a on joj je od srca uzvratio čestitku. Umoran od silnih razmena, Aleksa se odvažio da upita oca zašto se on i mama razvode.
„Ponašamo se kao da smo mrtvi, glupane. Poklanjamo vam za života ono što ne biste umeli da podelite kad umremo. Vaša majka je inteligentna i zabrinuta žena. Naučila me je da veći deo kapitala držim van Srbije.“
„Zašto?“.
„U mrtvoj državi moraš se ponašati kao da si i ti mrtav. Emilija pažljivo prati događaje u Srbiji u kojoj se ne zna ko šta kome uzima i šta je čije. Ko zna šta će od Srbije ostati kad se ostavinska rasprava završi. Srbi će biti zaprepašćeni kad budu videli šta je čije. Emilija i ja smo se s tobom i Natašom poigrali ostavinske rasprave. Nek se zna šta je čije.“
„Znači, ne razvodite se?“.
Đorđe je umoran od pića i razgovora zaspao u fotelji na palubi. Aleksa ga je pokrio ćebetom. Nekako u isto vreme u Nici, Nataša je smestila majku u krevet i poljubila je za laku noć. Dobra su deca Aleksa i Nataša, imaju i rašta. Biće još rođendana i svakojakih razmena poklona.
.jpg)
