Izvor: Blic, 11.Sep.2015, 12:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SRCE ZA DECU Kad je tata umro, majka nas je ostavila
Osam je godina kako smo ostali bez tate, osam godina kako je mama otišla. Teško je imati detinjstvo bez roditelja, ali moramo da odrastemo i postanemo ljudi.
Tako tiho priča Sandra (14) dok joj se suze slivaju niz obraze, ali ih brzo briše da je brat Ljubiša (13) i sestra Tamara (9) ne vide. Troje Tomića, iz valjevskog sela Divci, bez oca Gorana su ostali 2007. pošto je iznenada preminuo u 31. godini.
Uključite se u akciju
“Srce za decu”!
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Omogućimo deci iz porodice Tomić zdravije uslove za život. Ako želite da pomognete, možete poslati SMS na broj 2552 ili uplatiti sredstva tekući račun Blic fondacije: 2750010221949709 90 - rsd, Societe Generale Srbija, Beograd. Za više informacija o tome kako da donirate pogledajte OVDE.
Četiri meseca kasnije majka ih je napustila i odselila se u Valjevo, pa su staratelji i hranitelji mališana postali očevi roditelji Vladimir i Miroslava. I osam godina posle očeve smrti deca su za njega strahovito vezana i njegove fotografije ne ispuštaju iz ruku.
- Sportista sam na tatu, jer je on igrao u FK Divci. Kako bih voleo da može da me vidi kako ja igram. Znam da bi bio ponosan i zbog toga svaki svoj gol i pobedu posvećujem njemu - priča Ljubiša, talentovani fudbaler valjevskog Krušika.
On, inače ima već 25 medalja, pehara, diploma i priznanja za najboljeg strelca.
Na pomen majke koja ih je napustila deca obaraju pogled i sležu ramenima.
- Nikada nije bila na roditeljskom sastanku, da me je bar videla na maloj maturi. Jednom me je srela sa drugaricama i samo je rekla kako je njeno dete poraslo da me ne bi ni prepoznala - tužno kaže Sandra, dok Ljubiša dodaje da im majka u posetu dođe jednom mesečno, i da im po 1.000 dinara.
- Ali, mi i ne tražimo pare, više bi značilo da zna kako smo, kako učimo, s kim se družimo - dodaje Ljubiša. Sandra, koja je upisala Poljoprivrednu školu na smeru pekara, kaže da „oca neće razočarati“, jer će nastaviti školovanje i posle srednje škole.
- Iako nije sa nama, on nas stalno gleda - kaže najmlađa Tamara i demonstrira svakodnevni ritual troje Tomića, da kada se probude, i pre nego što odu na počinak, poljube sliku voljenog oca.
Činjenica da se izdržavaju od 10.000 dinara očeve penzije i naknade za hranitelje, i da su im staratelji nezaposleni, primorala ih je da budu solidarni i skromni.
- Imamo jedan računar i nikada se ne svađamo kada nekome od nas treba za učenje ili ako neko želi da se igra. Isto je i za televizor, kada Tamara želi da gleda crtane svi to gledamo, kada Ljubiša hoće da gleda fudbal, nas dve mu pravimo društvo - priča Sandra.
Sandra zbog dioptrije od minus 12 uz naočare mora da nosi i sočiva. Ta sočiva moraju da se menjaju jednom mesečno, a uz kapi za oči to mesečno košta 2.000 dinara.
- Jedne naočare sada koristim za sve. Trebalo bi da imam dvoje naočara, jedne da budu samo za čitanje, kako se ne bih mnogo naprezala zbog čega imam česte glavobolje - otkriva Sandra.
- Deda mi da pare za autobus da odem u Valjevo na trening i da se osvežim da popijem sok, ali ja iskoristim prevoz klupskih drugova koje roditelji voze u ovom pravcu, i ne kupim sok, jer znam da svaki dinar treba sutra za školu i užinu Sandri i Tamari - kaže Ljubiša.
.jpg)
