Izvor: Kurir, 10.Sep.2010, 09:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SRBIJO, POMOZI DECI JUNAKA IZ VIŠEGRADA
VIŠEGRAD - Sve će to narod pozlatiti! Petar Milošević (58), logoraš i borac, dobrovoljni davalac krvi koji je mnogima spasao život, umro je u bolnici u Foči pre dvadesetak dana. Oni koji su ga bolje znali kažu - od čiste tuge
VIŠEGRAD - Sve će to narod pozlatiti!
Petar Milošević (58), logoraš i borac, dobrovoljni davalac krvi koji je mnogima spasao život, umro je u bolnici u Foči pre dvadesetak dana. Oni koji su ga bolje znali kažu - od čiste >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << tuge.
Iza Petra ostalo četvoro dece. Sve jedno drugom do uveta. Najmlađa Milijana ima tek 13 trinaest godina, blizanci Goran i Zoran su prvi razred srednje škole, Ratko ide u treći. Žive u kućici od tridesetak kvadrata u selu Prelovo, osam kilometara od Višegrada. U kućici je toplo, čisto, uredno... Dečaci, kad imaju vremena, odu u šumu pa dovuku suvih grana.
Peta je godinu dana proveo u hrvatskom logoru u Konjicu, posle, kad je pobegao, onakav kakvog ga je Bog dao, poštenog, 968 dana ostao je na prvim borbenim linijama, 101 put dobrovoljno je dao krv. Jednom, u logoru, i ranjenom hrvatskom vojniku, jer je jedini imao AB pozitivnu krvu grupu...
Posle su ga svi zaboravili, ostavili ga da se bori, za koru hleba.
Sada njegova deca u žalosti za ocem, rastu gore u brdu iznad Višegrada, zaboravljeni i sami, samo uz majčin skut.
- Bojim se zime! Ostalo iza Petra malo brašna, malo ulja i šećera, kad to potrošimo, ne znam šta ćemo... Sreća pa smo proletos posadili koju stabljiku paradajza, malo paprike i krompira, sve na pola ara zemlje, ali biće nešto roda... Imamo i kozu, par kokošiju - priča Mileva (51).
Petar je izdržavao porodicu praveći gusle.
- Pravio je gusle, od toga smo živeli. Sad je četvore imao naručene, ali smrt ga preteče... Letos smo brali lekovito bilje, pečurke, samo da koju marku zaradimo. Do prošle godine imali smo nešto dečjeg dodatka, posle su nam i to ukinuli. Sad jedne jedine marke, prihoda bilo odakle, da stigne, nema... Zvali su nas iz Udruženja logoraša RS, pitaju imamo li drva, pa se sad nadamo da će nam nešto poslati - priča Mileva svoju muku. Sa zebnjom, kaže, čeka račun za struju, jer nema od čega da plati.
Navikli smo da jedemo malo
Pre nekoliko dana najstariji Ratko prodao je svoje knjige od prošle godine, pa Milijani kupio udžbenik za šesti razred koji joj je nedostajao...
- Ne mogu da kažem, javi se poneko. Jedna banka Milijani je kupila knjige, ali mi moramo da jedemo svaki dan... Sreća pa su deca navikla na malo, ne žale se, ne traže... Juče sam im punila paprike krompirom, danas sam skuvala makaronu. Istežem ono što imamo... - priča Mileva.
