Izvor: Politika, 10.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SRBIJO, IZBORI SE!
Srbija je umorna od izbora, od svojih stranaka i lidera, od istočnih i zapadnih prijatelja, koji je zbog svojih interesa uvlače u konflikte. Zbog ostalih problema se ne sme zapostaviti Kosovo, a zbog Kosova se ne mogu zapostaviti ostali problemi društva
Zašto je pala vlada? Koštunica: „Vlada Srbije više nema jedinstvenu politiku po pitanju Kosova i Metohije”. Tadić: „Vlada Srbije nema jedinstven stav oko evropske i ekonomske perspektive Srbije i njenih građana”. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Da li će i izbori dati odgovor na ovo pitanje? Da je DSS uvažio volju birača iskazanu na predsedničkim izborima, do pada vlade verovatno ne bi došlo.
Šta je prethodilo raspisivanju izbora? DSS se svojim ponašanjem na predsedničkim izborima i „gubitkom poverenja u koalicione partnere” udaljio od DS i G17 plus, ali neizvesno je koliko se približio SRS-u, jer „u nekoliko narednih dana parlamentarne stranke”, a ne koalicioni partneri, nisu mogle da se dogovore o načinu izlaska iz krize. Preostali su izbori. Da li je priča DSS-a sa radikalima završena i pre nego što je počela, ili je ona odložena za period posle izbora? Jedno je izvesno, cena koju su radikali tražili, ili koju bi tražili od Koštunice nakon izbora, veća je nego što bi se moglo očekivati. Za početak, male su šanse da daju mesto premijera. Nakon pobede Tadića na predsedničkim izborima, preglasavanja u vladi, nakon Dinkićeve prozivke za „kolektivno ludilo” i očiglednog odbijanja ili nepristajanja SRS-a da u parlamentu podrži vladu u kojoj ne učestvuje, ili da naprave koaliciju pre izbora, Koštunica je povukao potez koji se u najvećoj meri poklapa sa realnošću. Nazad se očigledno nije moglo.
Ko se boji izbora još? Stranke koje dobro stoje u biračkom telu, bilo da se radi o milion birača sa parlamentarnih izbora, bilo o preko dva miliona na predsedničkim izborima, nemaju problem sa izborima. Iako ništa ne prolazi brže od poverenja naroda, kapital ili kredit sa predsedničkih izbora je ogroman. Ostali će gledati da se nakače na moćne lokomotive. To ne znači da uspeh dolazi samim izlaskom na crtu. Male stranke već sanjaju cenzus i razmišljaju o koalicijama. Narodnjaci su sa Kosovom malo povratili rejting, ali deo izborne mape u Šumadiji se menja. Veroljub Stevanović je napravio dogovor sa G17 plus, Dragan Marković Palma se malo udaljio od DSS-a ili možda približio SPS-u. SRS je bez Maje Gojković koja predvodi Pokret za Novi Sad.
Između evroreformista i nacionalista, novo je to što je DSS, prvi put posle 5. oktobra 2000. bliži radikalima. Kada se manja stranka nađe u programskom gravitacionom polju velike stranke, veće su šanse da veća stranka proguta ili usisa manju nego obrnuto. To se već desilo SPS-u. DSS je u prethodnom periodu vodio besplatnu kampanju radikalima, a Nikolić je u predsedničkim izborima napravio iskorak ka evroskepticizmu, zbog čega ih kolege iz Skupštine već nazivaju DSS-lajts (ligts). Ovi izbori će, kao i predsednički, imati u osnovi dve koncepcije i dva osnovna puta kojim Srbija treba da ide. To će im opet davati referendumski (plebiscitarni) prizvuk.
Ko će sastaviti novu vladu? Sastav nove koalicione vlade zavisiće od nekoliko stvari. Prvo, kakve će biti predizborne koalicije; drugo, koja će od manjih stranaka preći cenzus, jer će svaki mandat biti važan, a to znači i glasovi i mandati partija manjina; treće, ko će formirati vladu DS ili SRS, odnosno koja će koncepcija viđenja Srbije u narednom periodu pobediti. Da li evropski blok bez DSS-a može da osvoji većinu mandata? Teško. Da li radikali i socijalisti bez DSS-a mogu da osvoje većinu mandata? Teško. Da li bi DS i SRS dozvolili da Koštunica bude premijer? Teško. Radikali bi ipak, teže prihvatili takav aranžman, jer posle neuspeha na predsedničkim izborima, jedino mesto koje bi tako jakoj stranci zadovoljilo apetite je premijersko. Posle epizode sa dvodnevnim predsednikovanjem skupštini, biće još oprezniji i tražiće višestruke garancije i zaštitu. To je potvrđeno i u pregovorima ovih dana. Kod DS-a to je lakše, bar iz prostog razloga jer je Tadić predsednik Srbije, ali sada sa većim šansama da dobije i one resore koje ranije nije uspeo. Koštunica verovatno nikada neće dobiti od Nikolića ono što je imao od Tadića. Posle svega, teže će biti da i od Tadića dobije ono što je imao do sada, iako je ovaj tandem verovatno optimalna mera za vođenje Srbije.
Srbija je umorna od izbora, od svojih stranaka i lidera, od istočnih i zapadnih prijatelja, koji je zbog svojih interesa uvlače u konflikte. Zbog ostalih problema se ne sme zapostaviti Kosovo, a zbog Kosova se ne mogu zapostaviti ostali problemi društva. Zato će verovatno izbor „i Kosovo i Evropa” i dalje delovati najracionalnije. Ako je ishod izbora, pre svega, u rukama građana, formiranje postizbornih koalicija ipak je stvar političara. To čini još neizvesnijim sastav buduće vlade.
docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu
Slaviša Orlović
[objavljeno: 11/03/2008.]
