Izvor: Politika, 08.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SRBIJA U METAFORI
Iz strogo logičnih razloga nije moguće da tačno predvidimo budući tok istorije Srbije i njene južne pokrajine
Nije lako odvojiti pitanje ulaska Srbije u EU od problema konačnog statusa Kosmeta. Posebno u ovoj situaciji kada je atmosfera u Srbiji naprosto prepuna raznih metafora – od blokade, sankcija, neimaštine, praznih rafova, do izolacije, inflacije, „povratka u nedavnu prošlost” i nade u bolji život i svetlu budućnost. Kao i sve šifre ideološkog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ratovanja, takve metafore su više od stenografisanja. One se, zapravo, i koriste da bi se ljudi sprečili da razmišljaju, i to se postiže tako što se prizivaju duhovi niza složenih okolnosti i osećanja i automatski se sa jedne situacije prebacuju na drugu. Sve te metafore povezuje zajednički strah da će se istorija na ovim prostorima ponoviti.
Kada je psihijatar Hari Stek Saliven uočio ovu neurozu bojazni od ponavljanja nazvao ju je parataksičnom deformacijom. Mi bismo mogli da je nazovemo izvlačenjem pouke iz istorije. Savesno se pozivajući na Santajaninu banalnost o onima koji su osuđeni na ponavljanje prošlosti, dozvolili smo aveti istorije da uđe u naše političke debate i da njima i zavlada. Iako bi, naravno, bilo mnogo bolje da politički establišment u Srbiji drži pod kontrolom istorijsku maštu, da više vlada činjenicama sa terena i da konačno vidi Srbiju onakvu kakva ona i jeste.
Anomalija je česta u istoriji. Aristotel je učio da dok poezija govori o opštem, istorija uči o posebnom. No, oni koji u Srbiji forsiraju istorijske metafore nisu zainteresovani za posebnosti. Njih interesuje samo politička borba i njihov cilj nije opisivanje, već predviđanje i davanje recepata. Ako se kaže da je situacija „A”, u stvari, ponavljanje situacije „B”, to znači da će se situacija „A” završiti kao i situacija „B”, osim ako čovek posluša izvestan savet. A savet sledi nezadrživo i odmah.
Prošlost može da bude prolog, ali ne i sudbina. Glavna greška onih koji sve gledaju kroz metafore je da polaze od pretpostavke, koju istorija ne potvrđuje, da se istorija ponavlja. Oni pretpostavljaju da površno slični uslovi dovode do identičnog razvoja događaja, a pri tome se ignorišu ovozemaljski detalji kao što su geografija, strategija, taktika, teren, učesnici, ciljevi i namere.
Zapravo, empirijski svet malo može da učini da umanji privlačnost metafore, pošto se ona bavi, kako je to lepo rekao istoričar Majkl Oukšot, „praktičnom” ili „didaktičnom istorijom”, odnosno jednom vrstom pseudoistorije kod koje je ono što se protura kao analiza u stvari samo ikonoklastija. Dakle, pouka glasi da se olake istorijske analogije mogu pokazati fatalnim. Naime, istorija je pokazala da čovek odbija da pristane na nešto ne iz političkih, već iz običnih, ljudskih razloga i da kraj ,,hladnog rata” u Evropi nije bio i kraj istorije, iako je Frensis Fukujama još pre 18 godina izjavio da je istorija završena, a Danijel Bel pre 48 godina da je ideologija okončana. U međuvremenu, istorija se nastavila, a globalizacija kao doktrina ili ideologija radikalne trgovinske deregulacije možda je dostigla vrhunac uticaja.
I tako dolazimo do problema konačnog statusa Kosmeta i našeg ulaska u EU. Kako to spojiti i usaglasiti? Kosmet je svakako najzvučnija reč u srpskom političkom rečniku, neka vrsta telegrafskog izražavanja koja pretpostavlja, čim se ona izrekne, da je rečeno jako mnogo. Nezavisnost Kosmeta sigurno će izazvati promene u celokupnoj karti Balkana, možda i jugoistočne Evrope. Jer, politička kartografija je vrlo krvava nauka.
Gde je razlika između Kosmeta i Severne Irske? Više od 3.000 civila nastradalo je od sektaškog nasilja u Severnoj Irskoj pod neposrednom vlašću Velike Britanije. „Etničko čišćenje” najdrastičnije je izvršeno sa zapadne strane reke Ban i razlikovalo se od kosovskog „etničkog čišćenja” samo po dužini trajanja. Severna Irska je i danas simbol umnožavanja geta u Evropi. Pa ipak, Srbiju je 1999. godine bombardovala EU upravo kao „etički inferiorna”, Srbiji se godinama arogantno drže pridike o demokratiji, a EU se sada sprema da južnu srpsku pokrajinu prepusti bandi trgovaca oružjem, mafijaša i podvodača. Kakvi licemeri!
Na delu je trijumf puritanske histerije s obe strane Atlantika. Farisejski savez koji nastoji da nas uveri da naša budućnost zavisi samo od njih, a nikako od nas samih. Kada smo već kod budućnosti Srbije, pa i Kosmeta, treba shvatiti da je promena obično veoma spora, ali da je kumulativna promena veoma brza, kao i to da je prekid u kontinuitetu istorije uvek moguć. Iz strogo logičnih razloga nije moguće da tačno predvidimo budući tok istorije Srbije i njene južne pokrajine, jer naprosto ne možemo danas da predvidimo ono što ćemo sutra već znati.
A Hegel je rekao : „Iskustvo i istorija nas uče da ljudi i vlade nikada ništa nisu naučili od istorije”.
U vremenima poput ovih u Srbiji, kada smo besomučno zasuti raznim metaforama, čovek skoro da poželi da je Hegel bio u pravu.
Miroslav Lazanski
[objavljeno: 09/02/2008]
