Izvor: Politika, 29.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SRBIJA U CAJTNOTU
Ustavna velika braća Kakva je sličnost između kontroverznog serijala na televiziji B 92 i donošenja novog ustava Srbije? I "Veliki brat" i ustavotvorci regulišu život ukućana. Razlike su mnogobrojnije. Ako je serijal neko pametno, a istovremeno tendenciozno, definisao kao patološki pogled na Srbiju danas, glavna zamerka ustavnom poslu počiva na uvređenosti dela srpske elite zato što ima slab ili nikakav pogled na sadržaj ustavnih rešenja.
Zamerka oko te >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tajnovitosti neskriveno ide ka Vojislavu Koštunici i Borisu Tadiću koji odjednom pokazuju zavidan kohabitacioni potencijal po ovom pitanju, a konsultuju samo srpske radikale i socijaliste kako bi namakli dvotrećinsku većinu u Skupštini Srbije. Zamerke te vrste sažimaju se u ocene da je reč o ,,oktroisanom ustavu" i da se sve radi "preko kolena". Maltene kao da Koštunica i Tadić onim metalnim glasom "Velikog brata" ukućanima dele zadatke i preslišavaju ih u ispovednici.
U tom delu kritički nastrojene političko–pravno–nevladine elite zalažu se za javnu raspravu širokih razmera, mada i sami znaju da to nije neka garancija da će ustav da valja.
O onim Kardeljevim ustavima raspravljalo se i u mesnim zajednicama, pa je posle zbog toga izbio rat. S druge strane, Slobodan Milošević je raspravljao samo s Ratkom Markovićem, ondašnjim dvorskim ustavopiscem, o rezultatima rasprave obaveštavao Mila Đukanovića i Momira Bulatovića, slao ih na Žabljak o našem trošku da potpišu ono što je već bilo napisano, a javnu raspravu je vodila Mira Marković u "Bazaru", pa ni taj ustav ništa nije valjao.
Drugim rečima, kvalitet ustavnog akta ne zavisi toliko od javne rasprave o njemu koliko od odredbi koje će sadržati. Javnosti će ostati dovoljno vremena da promisli o kvalitetu predloženog rešenja. Referendum, održan minimum 15 a maksimum 90 dana od dana usvajanja akta o promeni ustava u Skupštini Srbije, ako tu bude usvojen, biće javna ocena kvaliteta ustavnih normi i adekvatna zamena za javnu licitaciju o tim istim normama.
Efikasnost u donošenju političkih odluka nije baš krasila ovu garnituru. Skupština Srbije je inicijativu za promenu Ustava usvojila još 30. marta 2004. godine. Za to je od 203 prisutna glasalo 202 narodna poslanika. Rasprava nije vođena, kao što nije inicirana ni neka široka stručna i politička rasprava o poželjnim ustavnim rešenjima. Svi su imali preča posla, uključujući i kritičare koji sad imaju zamerke zbog brzine.
Da nije počela nominacija za ispadanje, kako se to zove u televizijskom "Velikom bratu", ne bi se žurilo ni Koštunici ni Tadiću, već bi još možda lomili ruke oko preambula ustavnog rešenja.
Ova brzina odgovor je na opštu krizu u kojoj se našlo društvo i vlast – od Kosova do straha od izbornog poraza snaga koje se nazivaju ili ih nazivamo demokratskim – pa je, ta brzina, najpre uslovni refleks samoodržanja onih koji se oko Ustava dogovaraju. Ne bih rekao da je to nešto loše, jer trezven pogled na politiku govori da su vrlo često najbolja praktična rešenja ona koja su iznuđena, pa čak i kad je reč o nerealnim normama, poput one o kojoj svi sve znamo, odnosno o preambulskoj definiciji Kosova i Metohije kao dela Srbije.
Ogromna je verovatnoća da će na toj maglenoj i nerealnoj ustavnoj normi, formalno istoj kao ona koja Tajvan definiše kao deo Kine, biti obezbeđena neophodna referendumska podrška Ustavu. To, s druge strane, donosi opasnost da na referendumu narod potvrdi neku ustavnu skalameriju u onim delovima Ustava koji su sprovodivi i koji će određivati uslove života onih koji će glasati za srpsku tapiju na Kosovo.
Tu leži velika odgovornost novootkrivene velike braće – Tadića i Koštunice, a o kvalitetu obavljenog posla sudiće se, kako je i red, na izborima. U svetu politike niko još nije izmislio efikasniju javnu raspravu od glasanja.
Glavni urednik nedeljnika "Vreme"
Dragoljub Žarković
[objavljeno: ]
