Izvor: Kurir, 30.Sep.2010, 09:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SRBIJA KOJA NESTAJE
U jeku borbe i silnih pokušaja da bar nešto sačuvamo od Kosova, postavlja se pitanje zašto sve to radimo. Zbog istorije, tradicije, potrebe za identifikacijom nacionalnog identiteta i ponosa, državnih i političkih motiva i interesa ili svega po malo.
Pri tome se zaboravlja na suštinsku stvar! A gde je tu narod, gde su ljudi, imajući u vidu onu narodnu: „Čije ovce, njegova livada.“ I to ne samo kada je Kosovo u pitanju.
Ako vas put nanese u Kuršumliju, Lebane, Belu >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << Palanku, Babušnicu, Crnu Travu i druge delove južne i istočne Srbije, vozeći se kilometrima vidite samo napuštene kuće. Videćete Srbiju koje više nema, zaraslu u trnje i korov. I tamo gde nekog ima, to su starci koji su, kao na lapotu, ostavljeni da tu umru. Nema više belih pelena, nema dečjeg smeha, nema života.
U Srbiji je mortalitet veći od nataliteta, dakle Srbija polako ali sigurno nestaje. I umesto da se favorizuju natalitet i rađanje, država ne čini ništa da stane na put ovoj beloj kugi. Naprotiv.
Juče mi je jedan mladi prijatelj koji je pre neki dan dobio prinovu ispričao neprijatnost koju je pretrpeo u vezi sa najlepšim događajem u životu. Kad mu je supruga ostala u drugom stanju, u jednoj beogradskoj klinici rekli su im da mogu izabrati ginekologa i anesteziologa da prate trudnoću i oni su to, naravno, prihvatili.
Tada pare niko nije pominjao. Međutim, kad su krenuli da dete odvedu kući, klinika im je na poklon dala fiskalni račun. Ni manje ni više nego 600 evra. Morali su prilično konsternirani da okreću brojeve telefona kako bi im doneli novac da bi mogli da odvedu bebu kući. Ljudi su inače intelektualci, rade i nekako mogu da obezbede te pare.
Istovremeno je jedan drugi bračni par u istoj situaciji sedeo i plakao. Oni su ljudi iz unutrašnjosti teškog materijalnog stanja i jednostavno nemaju te pare. Rekoše da će morati da pozajmljuju, da se snalaze, da se muče zato što su dobili dete. Da ne govorimo o svim onim stvarima i troškovima neophodnim nakon rođenja deteta.
Eto, to je Srbija. Umesto da nagradi i stimuliše rađanje, ona kažnjava. I zato polako izumire. I zato se postavlja pitanje šta će nam u stvari Kosovo kada će kroz nekoliko decenija pola Srbije biti bez ljudi? Za to nam niko drugi nije kriv.
